Ти протести су били претходно заказани и имају везе са „партијашењем“ и међуизборима али немају везе конкретно са ратом у Ирану, јер је чак и врхушка Демократска странке задовољна чињеницом да се против Ирана води рату у име Израела, додаје Малић.
Рат у Ирану као параван за мобилизацију демократа
„Једино им смета што то ради Доналд Трамп а не они. А ово је, нажалост, углавном покрет старијих Американаца, те бумерске генерације која је подељена. Нема ту много неког врлудања, они Трампа или обожавају ирационално, или ирационално мрзе. Донекле је било неких доказа да је било и млађих учесника, али у смислу ових антифа или Отворене комунистичке партије што неће приволети никога са друге стране да им се придружи. А политички су малтене небитни. Једино што то демократе користе као параван за своју политичку организацију што се тиче убирања гласова итд. И испитивања организације уколико хоће да преко лета изазову опет неке нереде као 2020. као параван за изборне активности.“
У САД постоји све веће незадовољство ратом у Ирану и међу републиканцима који неће изаћи на улице да протестују него планирају да не гласају или, да у унутрашњим изборима унутар републиканске странке гласају за неке нове кандидате ако их буде, додаје Малић.
А Трамп је у великом проблему због њих јер тренутно води спољну политику Џорџа Буша млађег коју је критиковао и због чега је изабран, сматра Малић.
„Апсолутно је сврха тих протеста да мобилишу подршку за демократе. Ту се уписују гласачи, ту се прикупљају потписи, потписују се петиције, региструју активисти итд. Ти протести су параван за партијску организацију и с том сврхом су и направљени. Ово што они вичу против рата у Ирану је маркетинг. Све ово је апсолутно у функцији међуизбора који долазе у новембру за које демократе већ имају математичке шансе да их добију. Само зато што су мењали границе изборних јединица у Калифорнији и што хоће то сад да ураде и у Вирџинији и у неким другим државама како републиканци не би имали за кога да гласају. То је та манипулација изборним јединицама која се тамо дешава по закону сваких десет година, зна се шта би требало да буде могуће и дозвољено али они то раде мимо тих норми и кажу: Па добро, шта ћете нам? Док републиканци кад имају шансе да то ураде, на пример у Индијани, они кажу: 'Е па нећемо, ми хоћемо да будемо фини'. Е па будете фини и губите изборе.“
Демократе као крвожедни бољшевици
Према Малићу, ако би међуизбори били одржани данас републиканци би их изгубили, међутим у америчкој политици је „месец дана вечност, а шест месеци геолошка епоха“ тако да свашта нешто може да се деси између данас и новембра.
Економија ће свакако бити доста лоша због нафтног шока и ту неће бити неких великих помака, што је била једна од ствари које је Трамп највише рекламирао уз одсуство ратова, а сада има и ратове и лошу економију, додаје Малић.
Тако да је то проблем поруке. По овоме што ја видим, неки републиканци иду на варијанту да је једино што их можда спасе чињеница да ће демократе, ако дођу на власт да их хапсе и трпају у логоре. И они сад представљају демократе као бољшевике који су жедни крви и који ће, малтене да стрељају политичке противнике. Што је можда мало претеривање али није далеко од истине с обзиром како их је третирао Бајденов режим. Мада људи, Американци поготово брзо заборављају и не памте даље од прекјуче. А прекјуче је био рат. И данас је рат. И прекосутра ће да буде рат. Тако да да је ово јако лоша позиција у коју је Трамп довео себе и Америку.
Политички дебакл Доналда Трампа
Иако постоје неке могућности да Трамп прогласи победу, он је већ толико геополитичког капитала потрошио без икакве потребе на Иран тако да ће тешко било кога импресионирати код куће, додаје Малић.
Израел је побио иранско руководство, али изгледа да је посредно уништио и америчко и можда би само Трамп могао да се извуче из оваквог „политичког дебакла“ неким својим вештинама, мада се сада не види начин да се то деси, истиче Малић.
„Ако демократе постану већина у Представничком дому после међуизбора онда ће покренути импичмет, без обзира имају ли за то основа или не, измислиће нешто. Ево измишљају ове протесте 'Без краљева'. Какве то везе има? Да је Трамп краљ они би били у затвору. Али суштина приче је да демократе свој минорни политички капитал користе за општу мобилизацију и мржњу према политичкој опозицији и играју да победе. А републиканци играју по неким измишљеним фер-плеј правилима и троше свој политички капитал на стране авантуре у корист неке стране земље која са Америком нема везе. И која себе ставља на прво место, као што би свака земља требала, зато што имају посла са наивним и глупим Американцима који су спремни да сопствену земљу раскантају зарад неког страног фактора ког ирационално обожавају.“
Протести размажене „лиге стараца“
Звезде на протестима, дубоко зашле у седму и осму деценију живота попут Роберта де Нира, Џејн Фонде или Бруса Спрингстина, према Малићу су „бумери“ одраслим после Другог светског рата у земљи са богатством без преседана.
Америка је у време младости „те лиге стараца“ била једна од најмоћнијих сила света а њима у животу, од родитеља па надаље, нико није рекао не, додаје Малић.
„И који су, у ствари размажена деца у својим годинама која су подетињила и сматрају да ако плачу, неко ће им дати флашицу. А флашица је у овом случају политичка власт. А то са селебритијима, мислим на ово 'Без краљева' то би као требало да буде да се Трамп понаша као Џорџ Трећи против ког је Америка прогласила независност пре 250 година. У првом мандату су то биле оне ружичасте капице са мачијим ушима или нека друга варијанта, те жене, те имигранти, те ово, те оно. Они не верују ни у шта од тих порука, све је то маркетинг. То су само бајалице које би требало да изазову жељену, емотивну реакцију у бирачком телу Демократске странке. А кад питате људе који конкретно имају проблем са Трампом, не знају да вам кажу“, закључио је Малић.
Масовни протести против рата у Ирану и политике Доналда Трампа одржани су широм Сједињених Америчких Држава и Европе, а покрет „Без краљева“ подржали су између осталих глумци Роберт Де Ниро и Џејн Фонда и певач Брус Спрингстин.
Америчка савезна држава Минесота је била у центру дешавања, где су организатори очекивали масовне демонстрације са милионима учесника. Неки су носили америчке заставе окренуте наопако, што се традиционално сматра знаком узбуне.
Погледајте и: