Због чега већ дуже од четири деценије не одустаје од сликарства које обједињује мит, еротику и фантастику, а чији је централни мотив жена – питамо Жељка Ђуровића, сликара и универзитетског професора у пензији, који је 34 дела из свог богатог опуса ових дана изложио у Ликовној галерији Задужбине Илије М. Коларца.
Како је чувени пољски писац Витолд Гобрович изборио за себе позицију класика не само у пољској, него и у светској књижевности, иако је читавог живота пркосио правилима и поигравао се националним митовима и предрасудама? На који начин данас можемо да разумемо Гомбровичев однос према појединцу, чији је идентитет дефинисан и ограничен друштвом и културом којима припада – о томе разговарамо с Милицом Маркић, преводиоцем двотомне биографије „Гомбрович. Ја, геније“ пољске ауторке Клементине Суханов и са Јасмином Ахметагић, професорком и књижевном критичарком.
С диригентом Бојаном Суђићем разговарамо о утисцима с 13. Транссибирског арт фестивала у Русији, на којем је наступио с Новосибирским и Краснојарским симфонијским оркестром.
А шта се све нашло на изложби „Борисав Станковић (1879-1927)“, отвореној у Атријуму Библиотеке града Београда поводом 150 година од пишчевог рођења, како су се на једном месту нашли рукописна грађа, фотографије, прва издања приповетки и романа, али и сведочења о Бори његових савременика – Исидоре Секулић, Ива Андрића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Скерлића, Винавера, о животу писца „рањавог и жељног“ чија вредност и актуелност не пролазе, разговарамо са ауторком ове поставке Олгом Красић Марјановић.
У Вуковој задужбини отворена је изложба о Милеви Марић Ајнштајн, чувеној српској математичарки и физичарки, животној сапутници Алберта Ајнштајна. О њеном животу и делу разговарамо са академиком Светланом Матић, ауторком романа „Хероина живота: Милева Марић Ајнштајн“, која је и приређивач ове изложбе.