Филм приказује неке од најзначајнијих светиња Српске православне цркве, Жичу, Студеницу, Пећку Патријаршију, Сопоћане, Високе Дечане и Ковиљ, у специфичном историјском контексту социјалистичке Југославије. На интеренту је био доступан последњих десет година, на језику на коме је снимљен.
Дечанско братство објавило је сегмент филма, урађеног у продукцији немачког јавног сервиса WDR , у трајању од 18 минута, који се фокусира на Пећку Патријаршију и Високе Дечане.
Филм је синхронизован са немачког на српски, а доступан је и са титловима на албанском, енглеском, италијанском и немачком језику.
Осврт на српску средњовековну уметност
Аутор се посебно осврнуо на стару српску уметност као равноправну највећим достигнућима западне средњовековне уметности, уз посебан осврт на династију Немањића, Светог краља Стефана Дечанског и цара Душана као ктиторе манастира.
Очигледно је сниман у више наврата, аутор у њему каже да је у тренутку снимања тадашњи игуман Макарије на челу манастира већ седам година. По томе се закључује да је реч о 1964. години. Такође, филм садржи и јединствен снимак устоличења патријарха Германа у Пећкој патријаршији 1960. године, па може да се претпостави да је сниман и четири године раније.
Устоличењу су присуствовали и преставници комунистичке државне власти, Албанци у народним ношњама и високи муслимански верски великодостојници.
Осликава и живот на Косову и Метоији. Сегмент који су превели и на своју платформу поставили Високи Дечани започиње на улицма Пећи које врве од живота, различитих народа и култура.
Живот монаштва у време комунизма
Ипак, највише пажње аутор посвећује самом животу и свакодневици монаштва у манастиру у време комунизма, борби за опстанак у времену кад „није било Бога“.
Аутор потенцира коегзистенцију цркве са комунистичким режимом, вероватно алудирајући на разлику од режима у тадашњем СССР-у, Кини и другим комунистичким земаљама.
„Толерантни комунизам“ је приказан и кроз чињеницу да монаси живе изузетно скормно, не само због свог животног опредељења, већ и чињенице да су Дечани у то време били изузетно сиромашни.
Аутор помиње 30 хектара манастирске земље, али не помиње да су безмало 800 хектара комунисти одузели 1946. године. Трагови тог тешког времена су и кадрови које обичан гледалац не препознаје, а ми знамо да су изгореле зграде остаци манастирских конака који су коришћени као партијска школа, а изгорели су након што су их комунисти напустили 1949. године.
Клаус Либе представио је до танчина и молитвени живот братије
© Фото : Скиншот Јутуб
Титова слика у Дечанима
Филм открива још једну занимљиву чињеницу, монаси су на зиду библиотеке уз иконе Стефана Дечанског и патријарха Германа држали и Титову слику.
Била је вероватно карта за опстанак у том времену, сигурно ту није окачена слободном вољом монаха. Ту вољу, такође открива овај видео документ, све време је надгледао полицајац, у самој порти манастира.
Посебну вредност имају снимци тадашњег игумана Макарија и младог монаха Јустина, који ће касније управљати манастиром све до 1992. године.
Неимар манастира - Албанац
Дечани су успели да опстану и под османском и под комунистичком влашћу, а данас се суочавају са фалсификовањем историје.
О томе колика је пропаганда сведочи и последњи инцидент у Пећкој патријаршији, али и цела кампања промене идентитета наших црквава и манастира као илирских, односно албанских, које су Срби узурпирали. Дешава се да и у Дечанима деца која дођу у посету са школом питају да ли је фра Вито Чучо, которски мајстор који је градио манастир, који је несумљиво словенског порекла, од оца Трифуна - Вито Кучи.
сенка
© Спутњику уступио манастир Високи Дечани
Књига гостију као историјски документ
Сегмент филма Клауса Либеа „Крст и црвена Звезда“ објављен на Јутјуб каналу манастира Дечани завршава се приказом старе дечанске књиге гостију која је отворена 1924. године потписима краља Александра и краљице Марије Садржи и записе српских епископа и муслиманских поглавара.
Фалсификовање историје очигледно системски не може да се заустави, нити за то има воље. Ово је један од покушаја. А биће их још и биће прилагођени времену у коме живимо, медијима које прате нове генерације.
Како сазнајемо, за следећу годину братија спрема више пројеката који ће историју манастира приближити јавности. Наиме, Високи Дечани 2027. године обележиће седам векова од када је краљ Стефан Урош III Дечански започео изградњу манастира 1327. године.
Кадар из филма - Албанци присуствују устоличењу патријарха Германа у Пећкој патријаршији
© Фото : Скиншот Јутуб