https://sputnikportal.rs/20260405/nemacki-film-koji-otkriva-ono-sto-svi-znaju-da-su-visoki-decani---srpski--1197720417.html
Немачки филм који „открива“ оно што сви знају: Да су Високи Дечани - српски
Немачки филм који „открива“ оно што сви знају: Да су Високи Дечани - српски
Sputnik Србија
Све су чешћи покушаји мењања идентитета, односно присвајања српске историјске и културне баштине на Косову и Метохији. То је један од разлога зашто је манастир... 05.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-05T12:00+0200
2026-04-05T12:00+0200
2026-04-05T12:00+0200
србија
срб
србија – друштво
косово и метохија (ким)
високи дечани
албанци
пропаганда
филм
југославија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/04/1197719967_0:0:1299:731_1920x0_80_0_0_70d3ed151af947b48d2b4ba96c689d27.jpg
Филм приказује неке од најзначајнијих светиња Српске православне цркве, Жичу, Студеницу, Пећку Патријаршију, Сопоћане, Високе Дечане и Ковиљ, у специфичном историјском контексту социјалистичке Југославије. На интеренту је био доступан последњих десет година, на језику на коме је снимљен.Дечанско братство објавило је сегмент филма, урађеног у продукцији немачког јавног сервиса WDR , у трајању од 18 минута, који се фокусира на Пећку Патријаршију и Високе Дечане.Филм је синхронизован са немачког на српски, а доступан је и са титловима на албанском, енглеском, италијанском и немачком језику.Осврт на српску средњовековну уметностАутор се посебно осврнуо на стару српску уметност као равноправну највећим достигнућима западне средњовековне уметности, уз посебан осврт на династију Немањића, Светог краља Стефана Дечанског и цара Душана као ктиторе манастира.Очигледно је сниман у више наврата, аутор у њему каже да је у тренутку снимања тадашњи игуман Макарије на челу манастира већ седам година. По томе се закључује да је реч о 1964. години. Такође, филм садржи и јединствен снимак устоличења патријарха Германа у Пећкој патријаршији 1960. године, па може да се претпостави да је сниман и четири године раније.Устоличењу су присуствовали и преставници комунистичке државне власти, Албанци у народним ношњама и високи муслимански верски великодостојници.Осликава и живот на Косову и Метоији. Сегмент који су превели и на своју платформу поставили Високи Дечани започиње на улицма Пећи које врве од живота, различитих народа и култура.Живот монаштва у време комунизмаИпак, највише пажње аутор посвећује самом животу и свакодневици монаштва у манастиру у време комунизма, борби за опстанак у времену кад „није било Бога“.Аутор потенцира коегзистенцију цркве са комунистичким режимом, вероватно алудирајући на разлику од режима у тадашњем СССР-у, Кини и другим комунистичким земаљама.„Толерантни комунизам“ је приказан и кроз чињеницу да монаси живе изузетно скормно, не само због свог животног опредељења, већ и чињенице да су Дечани у то време били изузетно сиромашни.Аутор помиње 30 хектара манастирске земље, али не помиње да су безмало 800 хектара комунисти одузели 1946. године. Трагови тог тешког времена су и кадрови које обичан гледалац не препознаје, а ми знамо да су изгореле зграде остаци манастирских конака који су коришћени као партијска школа, а изгорели су након што су их комунисти напустили 1949. године.Титова слика у ДечанимаФилм открива још једну занимљиву чињеницу, монаси су на зиду библиотеке уз иконе Стефана Дечанског и патријарха Германа држали и Титову слику.Била је вероватно карта за опстанак у том времену, сигурно ту није окачена слободном вољом монаха. Ту вољу, такође открива овај видео документ, све време је надгледао полицајац, у самој порти манастира.Посебну вредност имају снимци тадашњег игумана Макарија и младог монаха Јустина, који ће касније управљати манастиром све до 1992. године.Неимар манастира - АлбанацДечани су успели да опстану и под османском и под комунистичком влашћу, а данас се суочавају са фалсификовањем историје.О томе колика је пропаганда сведочи и последњи инцидент у Пећкој патријаршији, али и цела кампања промене идентитета наших црквава и манастира као илирских, односно албанских, које су Срби узурпирали. Дешава се да и у Дечанима деца која дођу у посету са школом питају да ли је фра Вито Чучо, которски мајстор који је градио манастир, који је несумљиво словенског порекла, од оца Трифуна - Вито Кучи.Књига гостију као историјски документСегмент филма Клауса Либеа „Крст и црвена Звезда“ објављен на Јутјуб каналу манастира Дечани завршава се приказом старе дечанске књиге гостију која је отворена 1924. године потписима краља Александра и краљице Марије Садржи и записе српских епископа и муслиманских поглавара. Фалсификовање историје очигледно системски не може да се заустави, нити за то има воље. Ово је један од покушаја. А биће их још и биће прилагођени времену у коме живимо, медијима које прате нове генерације.Како сазнајемо, за следећу годину братија спрема више пројеката који ће историју манастира приближити јавности. Наиме, Високи Дечани 2027. године обележиће седам векова од када је краљ Стефан Урош III Дечански започео изградњу манастира 1327. године.
https://sputnikportal.rs/20260403/grupa-nevladinih-organizacija-na-kim-zabrinuta-zbog-dogadjaja-u-peckoj-patrijarsiji-1197684003.html
срб
југославија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/04/1197719967_154:0:1273:839_1920x0_80_0_0_7f4b21c3314f7fe50113367381cc1b4f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
срб, србија – друштво, косово и метохија (ким), високи дечани, албанци, пропаганда, филм, југославија
срб, србија – друштво, косово и метохија (ким), високи дечани, албанци, пропаганда, филм, југославија
Немачки филм који „открива“ оно што сви знају: Да су Високи Дечани - српски
Све су чешћи покушаји мењања идентитета, односно присвајања српске историјске и културне баштине на Косову и Метохији. То је један од разлога зашто је манастир Високи Дечани објавио филм Клауса Либеа „Крст и црвена звезда“ из шездесетих година прошлог века. Реч је о вредном документу који показује да су Дечани од оснивања српски манастир.
Филм приказује неке од најзначајнијих светиња Српске православне цркве, Жичу, Студеницу, Пећку Патријаршију, Сопоћане, Високе Дечане и Ковиљ, у специфичном историјском контексту социјалистичке Југославије. На интеренту је био доступан последњих десет година, на језику на коме је снимљен.
Дечанско братство објавило је сегмент филма, урађеног у продукцији немачког јавног сервиса WDR , у трајању од 18 минута, који се фокусира на Пећку Патријаршију и Високе Дечане.
Филм је синхронизован са немачког на српски, а доступан је и са титловима на албанском, енглеском, италијанском и немачком језику.
Осврт на српску средњовековну уметност
Аутор се посебно осврнуо на стару српску уметност као равноправну највећим достигнућима западне средњовековне уметности, уз посебан осврт на династију Немањића, Светог краља Стефана Дечанског и цара Душана као ктиторе манастира.
Очигледно је сниман у више наврата, аутор у њему каже да је у тренутку снимања тадашњи игуман Макарије на челу манастира већ седам година. По томе се закључује да је реч о 1964. години. Такође, филм садржи и јединствен снимак устоличења патријарха Германа у Пећкој патријаршији 1960. године, па може да се претпостави да је сниман и четири године раније.
Устоличењу су присуствовали и преставници комунистичке државне власти, Албанци у народним ношњама и високи муслимански верски великодостојници.
Осликава и живот на Косову и Метоији. Сегмент који су превели и на своју платформу поставили Високи Дечани започиње на улицма Пећи које врве од живота, различитих народа и култура.
Живот монаштва у време комунизма
Ипак, највише пажње аутор посвећује самом животу и свакодневици монаштва у манастиру у време комунизма, борби за опстанак у времену кад „није било Бога“.
Аутор потенцира коегзистенцију цркве са комунистичким режимом, вероватно алудирајући на разлику од режима у тадашњем СССР-у, Кини и другим комунистичким земаљама.
„Толерантни комунизам“ је приказан и кроз чињеницу да монаси живе изузетно скормно, не само због свог животног опредељења, већ и чињенице да су Дечани у то време били изузетно сиромашни.
Аутор помиње 30 хектара манастирске земље, али не помиње да су безмало 800 хектара комунисти одузели 1946. године. Трагови тог тешког времена су и кадрови које обичан гледалац не препознаје, а ми знамо да су изгореле зграде остаци манастирских конака који су коришћени као партијска школа, а изгорели су након што су их комунисти напустили 1949. године.
Филм открива још једну занимљиву чињеницу, монаси су на зиду библиотеке уз иконе Стефана Дечанског и патријарха Германа држали и Титову слику.
Била је вероватно карта за опстанак у том времену, сигурно ту није окачена слободном вољом монаха. Ту вољу, такође открива овај видео документ, све време је надгледао полицајац, у самој порти манастира.
Посебну вредност имају снимци тадашњег игумана Макарија и младог монаха Јустина, који ће касније управљати манастиром све до 1992. године.
Неимар манастира - Албанац
Дечани су успели да опстану и под османском и под комунистичком влашћу, а данас се суочавају са фалсификовањем историје.
О томе колика је
пропаганда сведочи и последњи
инцидент у Пећкој патријаршији, али и цела кампања промене идентитета наших црквава и манастира као илирских, односно албанских, које су Срби узурпирали. Дешава се да и у Дечанима деца која дођу у посету са школом питају да ли је фра
Вито Чучо, которски мајстор који је градио манастир, који је несумљиво словенског порекла, од оца Трифуна -
Вито Кучи.
Књига гостију као историјски документ
Сегмент филма Клауса Либеа „
Крст и црвена Звезда“ објављен на
Јутјуб каналу манастира Дечани завршава се приказом старе
дечанске књиге гостију која је отворена 1924. године потписима краља Александра и краљице Марије Садржи и записе српских епископа и муслиманских поглавара.
Фалсификовање историје очигледно системски не може да се заустави, нити за то има воље. Ово је један од покушаја. А биће их још и биће прилагођени времену у коме живимо, медијима које прате нове генерације.
Како сазнајемо, за следећу годину братија спрема више пројеката који ће историју манастира приближити јавности. Наиме, Високи Дечани 2027. године обележиће седам векова од када је краљ Стефан Урош III Дечански започео изградњу манастира 1327. године.