Хрватска фабрика која важи за једну од водећих у производњи беспилотних летелица у Европи и украјинска фирма која се бави производњом из области одбрамбено-технолошких производа потписале уговор о стратешком партнерству у производњи дронова.
Како преносе хрватски медији, партнерство ће се усредоточити на развој и производњу дронова и компоненти за друге беспилотне летелице а истовремено ће се активно радити на успостављању заједничких производних погона и у Хрватској и у Украјини.
Ускоро дронови
Како кажу, врло брзо треба очекивати прве производе, то јест дронове.
Генерал- мајор у пензији професор др Митар Ковач сматра, између осталог, да је ова сарадња последица несигурности коју је Украјина осетила у непресушну финансијску и материјалну помоћ водећих чланица НАТО у Европи и од Европске уније као организације.
„ То је један од разлога плана за развој фабрика и логистике за потребе њених оружаних снага. Све је то негде је усаглашено са НАТО пактом, првенствено са европским делом и у погледу различитих програма развоја сложених борбених система, дакле, са Немачком, Француском и Великом Британијом. Са Великом Британијом око поморства и око ракета већег домета, са Француском исто око ракета већег домета и око дронова, а са Немачком око канала комуникације на копну, првенствено за тенкове и артиљерију. У рату се осетило да је дрон променио физиономију ратовања и физиономију борбе, да на копну нема строге прве линије фронта и да се махом види све и у великој дубини и до 20 -30 километара иза линије фронта, интезивно, захваљујући дроновима,“ објашњава Ковач.
Јасно је, каже Ковач, да све паре које Украјина добија од ЕУ жели да усмери у одбрамбену индустрију, а то је и магнет, нажалост, и за многе чланице НАТО у Европи, да заједно са њима учествују у тим новим пројектима у изради нових борбених система као што је то учинила Хрватска.
Хрвати се препознали као савезници Украјине
„Дронови су најмодерније оружје и сви би некако ту да се окушају али ето Хрвати су се препознали као њихови савезници, што у суштини јесу били идеолошки, политички, на разне начине, па и у доброј мери верски, у претходним великим ратовима. Хрвати су се придруживали свимх акцијама које предводио НАТО ка својим чланицама и око давања оружја, муниције, што су још радили са танковима М-84, са делом оклопних транспортера, са борбеним пешадијским возилима. Сад верујем да ће овај заједнички пројекат производње различитих врста дронова бити реализован и на простору Украјине, и на простору Хрватске, јер и Украјина и ово профашистичко руководство препознаје себи блиске, то јест, препознаје и Хрватску као наследницу злокобне НДХ. Хрвати наравно гледају на то да Украјинци имају новца и да ће они махом уложити у инфраструктуру, у техничко опремање тих нових фабрика. Дакле, гледају на „савезништво“, на пројекат који је осмишљен да има перспективу и после рата као комерцијални производ,“ каже он.
Наравно, додаје Ковач, све што раде Хрвати увек треба поставити спрам нас и да ли то има везе са нама а ово наравно да има.
Сујета према Србији
„Значи, чим се улаже у производњу, да ли то било произведено у Украјини или у Хрватској, у одређеном историјском моменту у неком евентуалном сукобљавању Хрватске и Србије, да ли на простору Републике Српске или на простору Хрватске или Србије у заграничном појасу, то има везе у смислу могућности коришћења тих производа у осматрачке али и у борбене сврхе јер сигурно да дронови у Хрватској неће бити само тактичке природе малог долета, него и са оперативном димензијом извиђања и дејства на оперативној дубини и до 100, 150, 200 и више километара. Јер Украјинци су у смислу технолошког развоја у многоме уз помоћ, Британаца, Немаца и Француза овладали многим технологијама потребним за производњу те врсте борбених система,“ наводи Ковач.
У свему томе има, како каже, и мало сујете јер је Србија на позицији број један кад је реч о наменској индустрији па на овај начин вероватно Хрвати желе и себи да подигну морал овим савезништвом али и да се докажу да могу да нам парирају, бар у њиховим главама.