Више од 200 украјинских официра и војних стручњака наводно је распоређено на западу Либије уз подршку владе у Триполију, открио је „Радио Франс интернасионал“ (РФИ). Војници су, према изворима РФИ, распоређени на три стратешке локације.
Нова фаза украјинског тероризма
Откриће украјинских војника долази након напада ког је 4. марта изведен на руски танкер за течни гас „Арктик метагаз“ у Средоземном мору. Москва је оптужила Кијев и британске службе да су операцију извели са либијске обале.
Прву сличну акцију Украјинци су извели на Малти кад су разорили руски танкер, подсећа Млакар и додаје да је Зеленски почео да се убацује у зону одговорности Либије јер је то најближа зона где Руси имају велики утицај и због тога су одлучили да тамо формирају базе за деловање.
И онда су одлучили тамо да поставе своју експозитуру и даљински управљива пловила која користе 'Магура' да би вршили нападе на руске бродове. Тако да то није ништа ново, то је само једна фаза у развоју украјинских терористичких активности и преношења рата са тла Украјине на друге зоне у свету, где су посебно изражени руски интереси, односно због тога што је источни део Либије близак савезник Русије. И то је само почетак. Приче о базама нису нове, то су приче које трају од прошле године.
Украјинске муштерије – мексички наркокартели и либијске милиције
Украјинци су направили једну франшизу која се зове беспилотне летелице, односно дронови и даљински управљиве борбене станице, које се једноставно купују у Либији, објашњава Млакар.
Либији то одговара а Украјинци су на тај начин нашли франшизу преко које ће да остварују своје интересе и циљеве који су уз плаћени и кешом, додаје Млакар.
„Али пре свега уступају и одређену технологију што се тиче ППП дронова, пошто је то највећи извозни продукт. Знамо да су и мексички наркокартели ишли у Украјину да би се обучавали у раду и деловању а тако ће сад и Либија. Либија није имала неког искуства, имали су бесплатне летелице турске производње а сада су добили ППП дронове. Притом, добијају и даљински управљива површинска пловила са којима иду и гађају руске бродове. Значи, циљ је изазвати кризу свуда да руски бродови не могу да плове нигде по Медитерану. Чак ни да у било којој тачки света не могу бити сигурни и да се штети руској трговачкој флоти. И то је сада главни циљ и задатак Кијева да се пренесе тежиште саботаже, а пошто војни циљеви нису дали резултате и не могу да се одупру руској војсци, кренули су у асиметрично ратовање. Асиметрични рат се изводи путем оваквих даљинских уређаја и борбених пловила којима се ударају танкери.“
Асиметрични рат на Медитерану
Пошто су танкери незаштићени и немају могућности за било какву противбродску борбу, тако се остварује одређени циљ и притисак да руте постају несигурне а руска војска фактички се тера да војним бродовима прати цивилне, објашњава Млакар.
То значи да би Руси морали да уведу конвојнирање што би створило додатни трошак и знатно већи притисак на руску морнарицу што показују искуства из Црног мора које је слично Медитерану, додаје Млакар.
„Простор Либије је изузетно погодан зато што велики број тегљачких бродова и нафтних танкера путује тим смером, посебно руских, који су или регистровани у Русији, или плове под руском заставом, или припадају Русији и они се одмах директно налазе на мети. При томе се и руски бродови из састава медитеранске скадре у зони Источног Медитерана такође налазе у домету. И то је идеалан простор зато што у Либији и даље влада тотална конфузија – наоружане милиције, нема мира и једноставно се за одређену количину новца и одређене интересе могу остваривати идеални циљеви. Фактички, Либија је најпогоднија за тај простор зато што је на истоку маршал Хафтар који проруски настројен, Руси су у Чаду и свуда у земљама Сахела тако да је Украјинци виде као исходишну базу из које би они могли борбено да делују. Изазивајући асиметрични рат и сукоб у Медитерану нападима на руску флоту“
То је превасходни циљ Кијева и управо, као што су Украјинци послали своје специјалце да ратују у Судану против легитимне власти тако су сада послали своје војнике и у Либију да би почели вршити притисак на Русију и са друге стране, закључио је Млакар.
Погледајте и: