Пре свечаног представљања у ИМС, конзерватор-рестауратор ЦКР Драгана Протић изјавила је за Танјуг да је највећи изазов била димензија слике, због тога што са собом носи проблеме питања транспорта, организације радова, и самог техничког извођења.
Говорећи о стању у којем је слика била пре рестаурације, она је истакла да је начин складиштења изазвао озбиљна оштећења.
“Слика је насликана 1954. године и недуго после првог излагања она је била скинута са првобитног носиоца и складиштена је деценијама у том стању. То је потпуно било неадекватно складиштење за слику на платну и носило је доста проблема по питању деформације самог платна, а и осталих структурних делова слике. Платно које се деформисало, повлачило је подлогу и бојен слој, тако да је бојен слој пуцао, дошло је до раслојавања и то су, такође, неки изазови са којима смо се суочили“, објаснила је Протић.
Према њеним речима, радови су трајали око четири месеца.
“Били су интензивни, али ево успешно смо завршили конзервацију и рестаурацију, тако да је слика изложена и може да се погледа“, рекла је Протић, додајући да је дело доступно публици у оквиру актуелне поставке “Херојско и трагично - слике рата у Историјском музеју Србије“.
Ауторка изложбе и музејска саветница Катарина Митровић оценила је да је ово дело имало кључну улогу у настанку саме поставке.
“Могу да кажем да је ова слика на неки начин звезда у Србији и да је била непосредан повод да уопште направимо овакву изложбу“, рекла је Митровић.
Подсетила је да је реч о монументалном делу нарученом поводом обележавања 150. годишњице Првог српског устанка.
“Слика је монументалних димензија, једна од највећих у историји српског сликарства која је била наручена као државна поруџбина 1954. године. Међутим, одмах након излагања слика је била скинута, разрамљена и од тада је она депонована“, навела је Митровић.
Према њеним речима, у овој слици Божа Илић излази из препознатљивог стила социјалистичког реализма и испробава модернистички канон који тада није прихваћен.
“Постојали су и друштвени и политички разлози и околности које су довеле до тога да ова слика буде искључена из наше историје уметности. Тако да ето, ово је у ствари њена нека врста поновне премијере ове слике”, оценила је Митровић.
У рестаурацији су, поред Протић, учествовали и Ненад Богојевић, Милица Анðелић, Јована Јовановић, Александра Гагина и други.
У разговору у ИМС учествовали су и професор Академије уметности у Новом Саду Данијела Королија Црквењаков као и део тима конзерватора.