https://sputnikportal.rs/20260421/restaurirana-slika-boj-na-cegru-predstavljena-nakon-sedam-decenija-1198357019.html
Рестаурирана слика „Бој на Чегру“ представљена након седам деценија
Рестаурирана слика „Бој на Чегру“ представљена након седам деценија
Sputnik Србија
Слика “Бој на Чегру“ Боже Илића, коју је рестаурирао Центар за конзервацију и рестаурацију (ЦКР), представљена је у Историјском музеју Србије (ИМС), први пут... 21.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-21T08:08+0200
2026-04-21T08:08+0200
2026-04-21T08:11+0200
култура
култура
култура – вести
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198356508_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6498b621afae865106ef5fd226a30f2d.jpg
Пре свечаног представљања у ИМС, конзерватор-рестауратор ЦКР Драгана Протић изјавила је за Танјуг да је највећи изазов била димензија слике, због тога што са собом носи проблеме питања транспорта, организације радова, и самог техничког извођења.Говорећи о стању у којем је слика била пре рестаурације, она је истакла да је начин складиштења изазвао озбиљна оштећења.“Слика је насликана 1954. године и недуго после првог излагања она је била скинута са првобитног носиоца и складиштена је деценијама у том стању. То је потпуно било неадекватно складиштење за слику на платну и носило је доста проблема по питању деформације самог платна, а и осталих структурних делова слике. Платно које се деформисало, повлачило је подлогу и бојен слој, тако да је бојен слој пуцао, дошло је до раслојавања и то су, такође, неки изазови са којима смо се суочили“, објаснила је Протић.Према њеним речима, радови су трајали око четири месеца.“Били су интензивни, али ево успешно смо завршили конзервацију и рестаурацију, тако да је слика изложена и може да се погледа“, рекла је Протић, додајући да је дело доступно публици у оквиру актуелне поставке “Херојско и трагично - слике рата у Историјском музеју Србије“.Ауторка изложбе и музејска саветница Катарина Митровић оценила је да је ово дело имало кључну улогу у настанку саме поставке.“Могу да кажем да је ова слика на неки начин звезда у Србији и да је била непосредан повод да уопште направимо овакву изложбу“, рекла је Митровић.Подсетила је да је реч о монументалном делу нарученом поводом обележавања 150. годишњице Првог српског устанка.“Слика је монументалних димензија, једна од највећих у историји српског сликарства која је била наручена као државна поруџбина 1954. године. Међутим, одмах након излагања слика је била скинута, разрамљена и од тада је она депонована“, навела је Митровић.Према њеним речима, у овој слици Божа Илић излази из препознатљивог стила социјалистичког реализма и испробава модернистички канон који тада није прихваћен.“Постојали су и друштвени и политички разлози и околности које су довеле до тога да ова слика буде искључена из наше историје уметности. Тако да ето, ово је у ствари њена нека врста поновне премијере ове слике”, оценила је Митровић.У рестаурацији су, поред Протић, учествовали и Ненад Богојевић, Милица Анðелић, Јована Јовановић, Александра Гагина и други.У разговору у ИМС учествовали су и професор Академије уметности у Новом Саду Данијела Королија Црквењаков као и део тима конзерватора.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198356508_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_47c824fce5e94e8d53718ae179af1166.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, друштво
култура, култура – вести, друштво
Рестаурирана слика „Бој на Чегру“ представљена након седам деценија
08:08 21.04.2026 (Освежено: 08:11 21.04.2026) Слика “Бој на Чегру“ Боже Илића, коју је рестаурирао Центар за конзервацију и рестаурацију (ЦКР), представљена је у Историјском музеју Србије (ИМС), први пут после седам деценија, а реч је о монументалном платну димензија готово четири метра ширине и скоро три метра висине.
Пре свечаног представљања у ИМС, конзерватор-рестауратор ЦКР Драгана Протић изјавила је за Танјуг да је највећи изазов била димензија слике, због тога што са собом носи проблеме питања транспорта, организације радова, и самог техничког извођења.
Говорећи о стању у којем је слика била пре рестаурације, она је истакла да је начин складиштења изазвао озбиљна оштећења.
“Слика је насликана 1954. године и недуго после првог излагања она је била скинута са првобитног носиоца и складиштена је деценијама у том стању. То је потпуно било неадекватно складиштење за слику на платну и носило је доста проблема по питању деформације самог платна, а и осталих структурних делова слике. Платно које се деформисало, повлачило је подлогу и бојен слој, тако да је бојен слој пуцао, дошло је до раслојавања и то су, такође, неки изазови са којима смо се суочили“, објаснила је Протић.
Према њеним речима, радови су трајали око четири месеца.
“Били су интензивни, али ево успешно смо завршили конзервацију и рестаурацију, тако да је слика изложена и може да се погледа“, рекла је Протић, додајући да је дело доступно публици у оквиру актуелне поставке “Херојско и трагично - слике рата у Историјском музеју Србије“.
Ауторка изложбе и музејска саветница Катарина Митровић оценила је да је ово дело имало кључну улогу у настанку саме поставке.
“Могу да кажем да је ова слика на неки начин звезда у Србији и да је била непосредан повод да уопште направимо овакву изложбу“, рекла је Митровић.
Подсетила је да је реч о монументалном делу нарученом поводом обележавања 150. годишњице Првог српског устанка.
“Слика је монументалних димензија, једна од највећих у историји српског сликарства која је била наручена као државна поруџбина 1954. године. Међутим, одмах након излагања слика је била скинута, разрамљена и од тада је она депонована“, навела је Митровић.
Према њеним речима, у овој слици Божа Илић излази из препознатљивог стила социјалистичког реализма и испробава модернистички канон који тада није прихваћен.
“Постојали су и друштвени и политички разлози и околности које су довеле до тога да ова слика буде искључена из наше историје уметности. Тако да ето, ово је у ствари њена нека врста поновне премијере ове слике”, оценила је Митровић.
У рестаурацији су, поред Протић, учествовали и Ненад Богојевић, Милица Анðелић, Јована Јовановић, Александра Гагина и други.
У разговору у ИМС учествовали су и професор Академије уметности у Новом Саду Данијела Королија Црквењаков као и део тима конзерватора.