Ово за Спутњик каже војни аналитичар Митар Ковач, коментаришући изјаву америчког председника Доналда Трампа, да САД разматрају могуће смањење броја својих трупа у Немачкој:
„Не значи да Америка неће променити курс, ако на власт поново дођу глобалисти, али Трамп сигурно не жели да учествује у авантурама које прижељкује оваква, милитантна Европска унија, европско крило НАТО-а у блиској будућности“.
Трамп је навео да би одлука о повлачењу дела снага могла да буде донета у кратком временском периоду, а изјава је уследила након што је немачки канцелар Фридрих Мерц наводно „разљутио“ Белу кућу критиком америчке стратегије према Ирану, рекавши да САД заправо немају стратегију за излазак из рата са Ираном.
Затегнути односи после Мерцове изјаве
Ковач сматра да је ова исхитрена и веома проблематична Мерцова изјава покушај да се на неки начин дискредитује војна и укупна моћ Америке у међународним односима.
Он, међутим, подсећа да Немачка предњачи у припремама за евентуални поход на Исток, наоружава се, има највећи војни буџет у историји. Ако Трамп реализује повлачење снага, то би, каже, могло да направи проблем и са договорима о наоружавању који су склопљени управо са САД.
Спорни војни споразуми
Споразум о распоређивању Томахавка и других система великог домета постигнут је између САД и Немачке у јулу 2025. године, а Берлин је од САД затражио и копнене лансере Тифон.
„Прве свега мислим да ће на столу бити правне клаузуле, снага и моћ тог уговорног односа са Немачком. Ако не постоји јака обавеза извршења, верујем да ће Америка преиспитати ту одлуку. Ако је јака правна обавеза у смислу измирења и да то не би нанело штету Америци, иако се испоруче ти системи, они у сваком смислу зависе од Америке у погледу испоруке ракета и броја, типа и врста и долета тих ракета“.
Последице по безбедност Европе
Ковач додаје да би на мир у Европи благотворно утицао раскид тог споразума, јер Немачка администрација олако потеже за испоруком својих великих и сложених борбених система, које је набавила од Америке, према Украјини:
„Такође, и њен стратешки споразум са Украјином индукује милитаризацију и будуће стратегијске планове да потхрањује Украјину као силу у првом појасу и да сервисира њихове војне обавезе, односно да развија заједничке пројекте. У блиској будућности, уколико би остала Трумпова администрација и његови наследници сличних стратешких опредељења, верујем да би заједно са Русијом радили на томе да се ограничи војна моћ и програм развоја Немачке, јер они у сваком смислу, по трећи пут, угрожавају безбедност Европе“, истиче Ковач.
Нова реалност – нема победе над Русијом
Европски медији, али и Митар Ковач, подсећају да је Доналд Трамп још 2020. године покушао да повуче део америчких војника из Немачке, али су му се у Конгресу супротставили. Али, ово није 2020:
„Ништа није исто. Многи чиниоци глобално, али и регионално у Европи су се променили и сасвим би била оправдана одлука да се смањи ниво тих снага. Пре шест година, пре рата у Украјини, још су постојали снови да се може победити та и таква Руска Федерација, да се може раскомадати. Међутим, веома добра војна анализа америчких стручњака уразумила је политичку власт - нема војне победе над Русијом“, каже Ковач.
Он додаје да су се сада Американци окренули ка својим приоритетима у другим регионима света, а Европљанима су оставили врућ кромпир:
„Управо су они, Европљани, криви за пропаст Минских споразума и за угрожавање безбедности“, каже наш саговорник и додаје да је сигурно да ће у Немачкој остати извесни број снага за које Америка буде проценила да су довољне за контролу, а могуће је очекивати и да дође до дислоцирања америчких снага у Европи.
Погледајте и: