Грађани Србије великом већином спремни су на увођење ванредног стања у случају ширења епидемије изазване коронавирусом, показало је истраживање „ИПСОС Стратеџик маркетинга“ спроведено у суботу, 14. марта.
Грађани Србије се не плаше ванредног стања
Генерални директор ИПСОС Стратеџик маркетинга Предраг Курчубић каже за Спутњик да је једно од питања у анкети било за који облик рестрикција су грађани, односно да ли су за мере за које су сада на снази, или за нешто оштрије, а две трећине грађана се изјаснило за „мекше мере“.
„Међутим, кад смо их питали да ли би били спремни, налик на ситуацију у Кини где су људи два месеца у карантину, односно да ли они у овом тренутку сматрају да су за то припремљени, 70 одсто их је рекло да верују да јесу. То је, дакле, њихова изјава а питање је, наравно, колико људи је заправо спремно, али нам тај податак показује да су људи свесни озбиљности ситуације и да су спремни на неку врсту, условно речено, жртве, како би се смањио ризик од обољевања коронавирусом“, истиче Курчубић.
Спремност на жртвовање нема везе са историјом
Спремност на подношење жртве, наш саговорник не повезује са честим ванредним стањима кроз која је Србија у протекле три деценије пролазила, јер су подаци слични онима из анкета у још десет земаља које је ИПСОС, на глобалном нивоу, спровео.
Кад је реч о спремности грађана Италије, Француске, Немачке, САД, Русије или Јужне Кореје, проценти су врло слични процентима који су добијени у Србији и крећу се између 70 и 75 одсто „у зависности од тога колико су те државе погођене кризом“, додаје Курчубић.
„Не мислим да је та декларативна спремност другачија код нас у односу на остале земље, па стога не мислим да је она нешто специјално везана за скорашњу историју“, оцењује директор „ИПСОС Стратеџик маркетинга“.
Шта Срби знају, а шта мисле да знају
Курчубић истиче да је истраживање показало да грађани Србије верују да су добро информисани и да познају неопходне процедуре и процесе, уколико оболе или дођу у додир са оболелима од коронавируса.
Више од 90 одсто грађана је рекло да су информисани, док је половина испитаника рекла да су врло добро информисани, додаје Курчубић. Међутим, кад се анализира њихово знање, то и не изгледа као и њихово убеђење о знању.
„Поставили питање да ли знају шта треба да раде у случају да код себе или својих укућана примете неке од симптома који су карактеристични за коронавирус и добили резултат да би 20 одсто људи, дакле сваки пети грађанин би отишао у Дом здравља или болницу. То је апсолутно неприхватљиво понашање, јер тиме, у ствари, угрожавају пацијенте који су већ тамо и чији је имуни систем компромитован неком другом болешћу“, наглашава Курчубић.
Улога телевизије у образовању грађана
А то, истиче Курчубић, показује да постоји још један велики простор да се грађани додатно информишу и ту улога медија изузетно важна.
Према његовим речима, улога телевизије је веома битна јер је она главни извор информисања за најстарије суграђане, а у Србији има милион људи који су стари 70 и више година као и велики број старачких домаћинстава, што значи да је велики део популације угрожен и под ризиком од тежих последица обољевања коронавирусом.
То, наравно, не искључује одговорност и других медија, истиче Курчубић и додаје да је пожељно што чешће информисати грађане о конкретним стварима везаним за коронавирус, као и за пожељне облике понашања како би се смањио ризик од обољевања.