Некадашњи југословенски дипломата Зоран Миливојевић оцењује да ће биланси, када епидемија прође, сигурно бити стравични код свих и због тога је свака врста „Маршаловог плана“, као после Другог светског рата, још на дугом штапу као идеја.
Шпански премијер Педро Санчез је, похваливши досадашњи ангажман Европске комисије на сузбијању епидемије коронавируса, нагласио потребу за планом како би се економија континента обновила.
Шпанија предлаже Маршалов план за Европу
Маршалов план је, показује нам искуство, један од најрабљенијих политичких термина последњих година. Тако се о потреби „Маршаловог плана“ говорило у случају грчке дужничке кризе, Украјине, земаља Западног Балкана, северноафричких и блискоисточних држава захваћеним „арапским пролећем“, Авганистана…
Сада, један европски лидер наглашава потребу за планом економске помоћи какав је био план америчког државног секретара Џорџа Маршала поткрај II светског рата. Овај план, успешно спроведен, сматра се, омогућио је даље европске интеграције, с обзиром да су након његовог спровођења европске економије бележиле значајан раст током две наредне деценије. Стога није ни чудо што се на Маршалов план гледа са носталгијом и што се за неком врстом истог посеже у доба сваке врсте кризе, макар само као пропагандним средством.
Питање је, међутим, може ли ЕУ да оствари тако нешто, с обзиром да је епидемија попримила пандемијске размере и да не постоји европска земља (не само у оквиру ЕУ) у којој се није проширила. Самим тим и економске последице осетиће сви.
ЕУ чека свеобухватно преиспитивање
Миливојевић подсећа на политичку и економску димензију кризе која је захватила ЕУ. Наиме, одређеним видовима кризе ЕУ је захваћена још пре почетка епидемије, а епидемија само даје за право онима који тврде да после ње више ништа неће бити исто.
„У ЕУ су пали сви стандарди и норме на којима она почива. Рецимо, принцип солидарности је један од принципа на којима ЕУ почива и који је, барем у случају Италије и Шпаније пао на испиту. Према томе, Санчезов апел ме уопште не изненађује“, каже он.
Према речима нашег саговорника, предстоји свеопште преиспитивање темеља ЕУ и њеног функционисања. Први резултат тог преиспитивања, који је почео и пре епидемије, је јачање националних држава, а у наставку тог преиспитивања, следи оцена понашања, на пример Пољске и Чешке, које су зауставиле кинеску помоћ Италији.
Уз то, затварање граница и суспензија Шенгенског простора говори да је даље политичком интегрисању чланица Уније и преносу суверенитета држава на Брисел дефинитивно дошао крај.
„То не може остати без политичких последица“, оцењује Миливојевић.
Оно што следи је, каже Миливојевић, озбиљно преиспитивање и на економском плану. Пре почетка кризе, европски буџет није могао да буде усаглашен, а на сцени је већ солидарност економског севера. Солидарност мора да буде израженија.
„Предстоји главно преиспитивање и сигурно прозивање Брисела и централе, од стране Шпаније и Италије, око пара. Односно, око солидарности, која је можда сада изостала. Наредни буџети биће далеко другачији него што је то до сада било“, сматра Миливојевић.
Европа није Америка
Шпански премијер је, према речима професора београдског Економског факултета Љубодрага Савића, веома добро разумео два елемента кризе. Један је здравствени, који је тежак и трагичан. Он ће се завршити на овај или онај начин, са већим или мањим бројем жртава. Иако се ништа не може мерити са губитком људских живота, гледано из угла друштва, број жртава биће прихваћен.
Остаје да се види како ће функционисати они који преживе.
„У том смислу, апел шпанског премијера је драматичан. Он, у ствари, можда и на најбољи могући начин сагледава шта то чека Европу и свет након завршетка епидемије“, указује Савић.
А шта чека Европу и свет, већ се види према читавом низу показатеља – тржишта су нервозна, а поједине индустрије су престале да производе, као што је аутомобилска или су у колапсу, као што су авиотранспорт или туризам. Уз то, треба додати лавину отказа које радници добијају. За разлику од кризе из 2008, имамо, уз епидемију и затворене границе.
У доба када су лансирале Маршалов план, САД су биле неприкосновена светска сила, слично римској империји и Европа је у њему учествовала искључиво као корисница помоћи. Данас се од Европе тражи да сачини сличан план, каже Савић.
Други проблем је, према Савићевим речима, то што Европа више није јединствена и нема снагу за нови Маршалов план.
„Тешко је очекивати онакву солидарност, као што је постојала после II светског рата. Чак је питање да ли је то била солидарност или глобални интерес САД, земље која је имала страховите могућности да финансира тако нешто, у економском и политичком смислу“, каже Савић.
