Силазак Благодатног огња у Храм гроба Господњег (фото)

Благодатни огањ представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом гробу У Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса.
на фотографији: Верници славе силазак Благодатног огња у Храму гроба Господњег у Јерусалиму

Појава благодатног огња по веровању већине верника представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа.

На фотографији: Храм гроба Господњег пред спуштање Благодатног огња.

Празнично богослужење Велике Суботе и призив благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске оријентално-православне цркаве, као и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.

На фотографији: Верници славе силазак Благодатног огња у Храму гроба Господњег у Јерусалиму

Богослужење Велике суботе у храму Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) литургијски подсећа на догађаје Христовог страдања, погреба и сахране. Уједно представља и увод у његово васкрсење.

На фотографији: Жена пали свеће при силаску Благодатног огња у Храму гроба Господњег.

Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провери да у храму не постоје било каква запаљива средства.

На фотографији: Верници се припремају за силазак Благодатног огња у Храму гроба Господњег.

Након тога, следи „призив“ Духа Светога и јерусалимски патријарх први прима огањ на своју свећу и предаје га осталима. Верници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осећај топлоте.

На фотографији: Патријарх јерусалимски Теофил III пред силазак Благодатног огња у Храму гроба Господњег.

По предању јерусалимске цркве, било је два покушаја од стране других цркава да „призову“ Благодатни огањ.

На фотографији: Верници у Храму гроба Господњег при паљењу Благодатног огња.

Први је био од стране римокатоличке цркве, у време крсташке владавине, када су католици на силу одузели од Грка светковину Светог огња. Међутим, како им се Огањ није јављао након неколико сати молитве, вратили су „призив“ Благодатног огња православном патријарху. Од тада се Свети огањ опет почео „јављати“.

На фотографији: Верници у Храму гроба Господњег при паљењу Благодатног огња.

Други покушај се догодио у 16. веку од стране Јерменске цркве. Јермени су на Велику суботу, на дан светковине Благодатног огња, потплатили турске чиновнике да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Храму гроба Господњег. Пошто није пуштен унутра, патријарх се почео молити напољу и после извесног времена Огањ се „спустио“ кроз стуб улазних врата храма, распукао га и запалио свежањ свећа патријарху. Од тада више није било покушаја да се од православних отме призив Благодатног огња.

На фотографији: Верници у Храму гроба Господњег при паљењу Благодатног огња.

За призив Светог Огња постоје претходне припреме које се морају обавити.

На фотографији: Верници у Храму гроба Господњег при паљењу Благодатног огња.