Церемонији одавања поште присуствали су амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко заједно са другим представницима Амбасаде Русије у Србији.
Боцан-Харченко је истакао да је Дан дипломата Русије веома значајан празник у тој земљи и да су се тим поводом јутрос огласили и председник Руске федерације Владимир Путин и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.
„Ми у Београду такође имамо разлог да данас будемо веома срећни због онога што смо постигли упркос ограничењима и тешкој ситуацији коју је проузроковала пандемија вируса корона. У сваком домену има достигнућа. Било је политичких контаката. Наши председници су неколико дана раније разговарали телефоном, а министар иностраних послова је у Србији био више него у другим земљама“, рекао је Боцан-Харченко.
Он је подсетио на паљење Вечне ватре и подвукао значај тог чина, који је окарактерисао као потврду заједничког става против покушаја ревизије историје.
„Сарадња у спољној политици и међународним организацијам развија се на најбољи начин. У том контексту бих поменуо присну и веома ефикасну сарадњу у оквиру покушаја решавања питања Косова. Став Русије је познат и неће се мењати ни на који начин. Дугорочно трајно решење које би одговарало интересу Београда и било у оквиру међународног права је могуће. То је решење засновано на Резолуцији 1244, које би Савет безбедности УН могао да потврди“, напоменуо је Боцан-Харченко.
Полагању венаца присуствовали су и директор Руског дома Јевгениј Баранов и директор руског трговинског представништва у Београду Андреј Хрипунов.
Николај Хенрикович Хартвиг, руски изасланик у Београду, последњих година пред избијање Првог светског рата радио је на Балкану и изненада је преминуо баш уочи почетка рата. Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла.
Дипломатску службу започео је 1875. године у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, а затим је био руски конзул у бугарском Бургасу.
