Оснивач династије, Сава Васиљевич, откупљени кмет, основао је Никољску мануфактуру за производњу памука. Његови потомци су основали Музеј порцелана и библиотеку „Тургењев". У целини, породица Морозов је учинила толико много добрих дела да их није могуће набројати, каже старији научни сарадник Музеја Москве, познавалац Москве, Сергеј Кајдашев:
Њихова најпознатија дела су, на пример: оснивање музеја и сакупљање велелепних колекција — уметничке и декоративно-примењене уметности. То је оснивање Московског уметничког позоришта — његово постојање пре свега дугујемо Сави Тимофејевичу Морозову. Познати Сергеј Тимофејевич је основао Музеј аматерске уметности у Москви. Михаил Абрамович Морозов је практично створио Грчку салу у Музеју ликовних уметности. Сакупљане су величанствене колекције импресиониста — тиме се прославио Иван Абрамович Морозов.
Морозови су много помагали обичним људима: основали су мноштво болница и лечилишта, отварали су школе и курсеве наставе, градили су домове за децу, давали су новац за добротворне програме. Викула Морозов је био оснивач Московске психијатријске болнице бр. 1 — Алексејевске болнице. Варвара Алексејевна Морозова је, на пример, цео свој живот посветила доброчинству, истиче Сергеј Кајдашев:
Удала се за Абрама Морозова који је патио од психичких поремећаја. После његове смрти Варвара је дала огроман новац за изградњу психијатријске клинике. Захваљујући њеној помоћи настао је познати клинички кварт на Девичјем пољу — у савременој Пироговској улици. Тамо су Морозови основали институт за лечење рака — сад је то онколошки институт „Петар Херцен". Саграђени су домови за дечаке и девојчице. Осим тога, Варвара Морозова је организовала Пречистенске радничке курсеве. Брига за обичне људе представљала је породичну црту морозовског клана. Све то чини да се заслужено налазе на првом месту међу руским доброчинитељима.
Добра дела и доброчинство Морозова нису били нужност, данак моди или самореклама, као што се данас често дешава. Они су тако поступали полазећи од духовних и моралних разлога, каже историчар Наталија Самовер:
За овакве људе дубоке вере доброчинство је представљало обавезну религијску дужност богатог човека: ако је Бог послао трговцу вишак средстава, то је знак да га треба потрошити за потребе ближњих који страдају. Они су давали огромна средства као прилог за оснивање друштвено корисних установа. Трудили су се и да својим радницима створе добре услове за свакодневни живот и бринули су се да радници буду задовољни. То је био изузетно друштвено одговоран посао.
Списак најбогатијих предузимача у Русији у 1914. години, који је сачинио лист Forbes, Морозове ставља на пето место. И лавовски део свог иметка род је давао за добра дела. Како кажу стручњаци, допринос Морозова развоју Москве и целе домовине не може се ни проценити, ни преценити — он је од непроцењиве вредности.опширније:
