То је централни пројекат 2015. године, која је иначе проглашена Годином књижевности у Русији. Као ресурс руског Интернета, Национална електронска бибилиотека обједињује 33 библиотеке Русије. Пре свега, ово је колекција Руске државне библиотеке, која је оператер елетронског пројекта, а такође и велике институције — наравно, у облику електронских ресурса, — као што је Руска национална библиотека у Петербургу, Државна јавна научно-техничка библиотека, а такође и неколико регионалних библиотека.
Сада се у овој „електронској колекцији“ може наћи више од милион копија књига, као и архива дисертација и ауторских реферата руских научника који су били издати у последњих 15 година. Узгред, управо толико времена ради се на формирању Националне електронске библиотеке, а пуштање у рад у режиму тестирања, само је један од корака до рада библиотеке „пуном паром“. Наравно, надлежни су се постарали да рад библиотеке започне пред почетак Године литературе, зато што задаци нове електронске библиотеке и јесу у вези са задацима Године литературе у целини. Коментарише руски писац Јуриј Пољаков:
„Мислим да су основни задаци следећи: ако ово неће потпуно вратити, а онда ће у крајњој мери повећати интересовању ка читању. При томе, овде мислим на озбиљно читање, мислим на књиге на високом уметничком и стручном нивоу. И ово ће такође, стимулисати развој литературне заједнице. И још један важан моменат — то је активирање дистрибуције књига.
Сада многи љубитељи књига споре да ли су библиотеке или продавнице књига успешније као дистрибутери? Имајући у виду величину државе, онда су то ипак вероватно библиотеке, јер продавница књига нема толико много колико би требало бити. Али, као што знамо, и ситуација са библиотекама могла би бити много боља, обзиром да се оне недовољно брзо попуњавају новим књигама — и што се тиче уметничке и научне литературе. Савремени извор знања за многе од нас, наравно је Интернет. Зато је стварање управо једне свеобухватне библиотеке у електронском виду која се тиче свих области људског знања на руском језику — апсолутно логично.“
Ако говоримо о новим издањима, онда се одмах јавља питање о ауторском праву, које може да успори развој овог електронског ресурса. Тако да би закон о ауторском праву, вероватно такође требало да буде промењен. У сваком случају, шеф владе Дмитриј Медведев, који је присуствовао на презентацији, изнео је свој врло конкретан став:
„Нисам уверен, да канон ауторског права, који је створен крајем 19.и почетком 20.века, у једној потпуно другачијој интелектуалној и економској епохи, у пуној мери одговара нашој дигиталној епохи. Зато борба за то, да се ауторско право очува у том формално-канонском виду, по мени неће бити овенчана успехом, управо зато што се информације сада шире изванредно брзо.“
Омогућити брзину добијања информација у разним областима знања путем читања у било којој тачки света, где је доступан руски сегмент Интернета — задатак је Националне електронске библиотеке. Она би морала да одигра важну улогу у стварању јединственог културног простора који мора објединити Русе и све људе света који говоре руски језик.
