Сала је била изграђена још за Олимпијаду у Москви 1980. године. Али пројектована је једноставно и уз то је веома удаљена од центра, тако да није била превише популарна код Московљана. Али сада, када су ови бетонски зидови добили нови дизајнерски и акустички лик, и љубитељи музике и извођачи променили су своје мишљење. У сваком случају, у лошој сали никада не би пристали да наступају такви дојени као што је Јуриј Башмет, Борис Березовски или Денис Мацујев…
Денис Мацујев навикао је да процесом припреме концертне сцене сам руководи. Зато чим је прешао праг сале, сео је за клавир и почео да проучава просторију: где, у којим угловима и како се звук прелама, одбија, резонира. Филхармонијом-два пијаниста је задовољан, а Мацујев је, као што се зна, врло захтеван како према квалитету инструмента који свира, тако и према акустици сале. Овде се чује свака нота, свака пауза, свака најфинија нијанса, рекао је пијаниста.
Мацујев је одабрао програм који познаје, чини се, до последње ноте. Комаде из циклуса Чајковског „Годишња доба“ смењивао је фантастични „Мефистов валцер“ Франца Листа. Била је на програму и Друга соната омиљеног композитора пијанисте, Рахмањинова. А како би се коначно „уселио“ у нову салу академску музику, Денис Мацујев је одлично извео класнично ремек-дело – Шуманову Крајслериану. Између осталог, он је могао и да свира џез – Мацујев је управо од оних који смело ломе устаљене представе о строгим филхармонијским музичарима. Он је одличан фудбалер. Одличан водитељ. Па и светски човек. Многобројни поклоници пијанисте не називају га узалуд „наш шоумен“…
Концерт у престоничкој Филхармонији-два био је за Дениса Мацујева као генерална проба пред велику турнеју по Европи и Америци, у коју је он кренуо ових дана. Тим гостовањима пијаниста започиње јубиларну серију концерата: у јуну ове године Денис Мацујев ће прославити 40. рођендан…
