Фабрике за спаљивање смећа су само делимично поправљале ситуацију. Приликом спаљивања отровних материја као што су пестициди, жива, медикаменти, боје, лакови и кућна хемија, људи су добијали онколошке болести, болести крви и дисајних органа. Без обзира на ефикасно смањење отпада, испоставило се да овај начин није безопасан. Зато су развијене земље прешле на раздвојене видове смећа како би смањиле обим отпада који се закопава. Данас се у свету главни акценат ставља на максималну могућу прераду смећа. Осим тога, развијају се технологије које омогућавају спаљивање отпада у пољу плазме. С једне стране, то јесте скупо, али овај процес истовремено омогућава претварање отпада у електричну енергију. Од смећа се може добити гориво попут нискокалоричног угља. Ипак, спаљивање је могуће за одређене фракције смећа, сматра научник-еколог, саветник председника РАН Алексеј Јаблоков:
Према спаљивању се односим с опрезом. Да, неке фракције смећа, грубо речено, дрвене – могу се спаљивати. Спаљивању треба да претходи сортирање. Да, то пружа могућност за добијање додатне електричне енергије. У неким градовима се захваљујући спаљивању отпада добија 15-20% електричне енергије, топлоте. То је озбиљно. Али не мислим да је перспективно у широком смислу, у светским размерама. Да, тиме се треба бавити, али то није решење проблема.
Не само то, обим поморског саобраћаја скоро свуда изазива загађење мора и океана, између осталог нафтом и нафтним дериватима. Детаљно истраживање океана је показало да су на старим маршрутама „угљеног транспорта“ огромни простори морског дна беживотни због избацивања пепела. Сад су их заменили бродови који раде на мазут. Кад се то сабере види се да милиони тона отпада имају негативан утицај на живот светског океана. И како показује пракса, међународни споразуми за ликвидацију и спречавање разливања нафте имају ниску ефикасност.
Кад је реч о Русији, озбиљни проблеми са загађењем од нафтних деривата се појављују у Керченском мореузу, каже директор програма за заштиту природе општеруске друштвене организације „Зелена патрола“ Роман Пукалов.
Ниво антропогеног оптерећења мореуза између Кримског и Таманског полуострва је већ прилично висок. Тамо је и даље актуелна преоптерећеност нафтом на сидриштима плутајућих база. У Керченском мореузу се 2007. године излила нафта само с малог танкера од пет хиљада, а кад би се преврнуо „стохиљадаш“ – то би била катастрофа за цело Црно и Азовско море.
У целини, светска политика треба да буде усмерена на смањивање обима отпада који се ствара. У вези с кућним смећем потребна је минимум 50-процентна секундарна обрада, углавном у фабрикама за прераду смећа. Ако је реч о индустријском отпаду, овде треба рубљом или доларом ударити по бизнису. Ако се отпад складишти као „мртав терет“ – треба да буду уведене казне за наношење штете природи у најмање десетоструком износу. Уколико постоји политичка воља плус економска исплативост, врло је могуће престати с уништавањем сопствене средине.
