Мајке из целе Србије у мају прошле године окупиле су се у кампањи „Право за маме” коју су организовале три удружења грађана, „Центар за маме“, „Србија у покрету“ и удружење „Родитељ“. Удружења грађана су тражила да жене на породиљском боловању плату примају директно од државе, а не од послодавца, како би се прекинуло велико кашњење новца. Разговарале су појединачно са свим посланицима Народне Скупштине Републике Србије. Свој потпис, као гаранцију да ће гласати за измену закона, дало је чак 179 од 250 посланика Народне Скупштине Републике Србије.
Једна од учесница кампање била је и Бојана која ради у приватној фирми. Плашећи се последица на послу, не открива своје презиме. Бојана каже да није размишљала о новцу док се није приближио порођај. Тада су се повећали трошкови прегледа који нису били брзо изводљиви у државним клиникама. У време највеће радости, када је беба стигла, стигли су и нови трошкови, а Бојанин рачун је био празан.
Она наглашава да је жена која постаје мајка тада у још у рањивијем положају. Постаје финансијски зависна, без обзира да ли ће да је издржава муж, брат или родитељи.
— Као да никада нисам била радно способна. Али ја хоћу своју плату, нећу да ме ико сажаљева. Зато сам са бебом од 15 дана на дојци отишла испред Скупштине са другим женама да тражимо оно што нам припада и од тога нећемо одустати — наглашава Бојана.
Пошто су учеснице кампање средином прошле године добиле подршку већине посланика да плату добијају директно од државе, а не од послодавца, уследило је и обећање министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александра Вулина, и тадашњег министра финансија, Лазара Крстића, да ће закон бити промењен. Формирана је и радна група. Једна од чланица, Јована Ружичић из Центра за маме каже да до измене Закона није дошло због спорости и неефикасности администрације, али и саме Радне групе.
— Министри су обећали да ће урадити све што је у њиховој моћи, да ће ангажовати све своје ресурсе да до измене Закона додје до краја 2014. године, што је био захтев кампање „Право за маме“. Представници све три организације које су покренуле кампању „Центар за маме“, „Србија у покрету“ и удружење „Родитељ“ позвани су да буду чланови радне групе. Тако је и било, група се састала десет пута, већала о свему и мислим да смо донели неке сјајне предлоге, али због спорости и неефикасности администрације, а на жалост, морам да кажем и одређених људи у самој радној групи, до измене још увек није дошло. У овом тренутку не знамо ни када ће доћи, писали смо министру Вулину и посланицима који су подржали кампању и рекли да ће гласати за измену Закона, пре две недеље, али још увек нам се нико није јавио да каже шта се дешава и када ће доћи до те измене – каже Јована Ружичић.
— Ако измену чекамо 14 година, зашто је сада тешко сачекати још неколико месеци да буде одрађена квалитетно, каже министар и истиче да је јако важно да се изменама Закона спрече злоупотребе којих има и када су у питању породиљска права и дечји додаци.
— До измене Закона није дошло зато што није могло. Зато што радна група ради свој посао. Могли смо то да урадимо на брзину, али после да мењамо закон још једанаест пута, као Закон о пензијској и инвалидској заштити. Уосталом ми смо невладине организације позвали да буду део радне групе. Очекујем да ће решење проблема бити донето врло брзо, а ако не буде брзо, нећу да се мења на сваких шест месеци. У обзир треба узети и злоупотребе када су у питању права породиља, али и дечји додаци.
Добијају их често они који не треба да их добијају, праве се разне злоупотребе са вештачким подизањем зарада, на основу тога држава исплаћује огромне количине новца, а нема оправдање за то.
Маме не чекају. Ми исплаћујемо у динар, на време, да ли послодавац исплати све у року, то није наша одговорност већ послодавца. Идеја да се новац директно уплаћује породиљама, а не послодавцима, добро звучи, али постоји мали пробем, потребно је скупити 85 различитих потвда без послодавца. Послодавци су задовољни због те идеје, али бојим се да наше маме не би биле задовољне да морају саме да попуњавају папирологију.
Тако да, између онога што звучи добро и онога што је могуће морамо радити – каже Вулин.
Маме окупљене у удружењима кажу да су спремне да наставе да лобирају да што пред дођу до новца који су зарадиле унапред, како би својој деци осигурале удобан почетак живота. Лобираће, како кажу, на свој, начин.
Видећемо да ли то можда значи да ће после ширења штрика са стварима за бебе, као симбол онога што својој деци не могу да купе, паркинг Скупштине блокирати дечјим колицима. За нова колица за бебе у Србији потребно је издвојити једну просечну плату. Али то је друга тема, којом ће се, сада организоване, жене у Србији сигурно бавити.
Имају и конкретан предлог за побољшање рада Радне групе, да људи преузму одговорност за своје позиције, да сви раде оно што им је посао и да се на састанцима не троши узалудно време људи који долазе.
