Џефрију Стерлингу, бившем припаднику ЦИА, прети вишедеценијска казна затвора. Суд у САД га је 27. јануара прогласио кривим за цурење информација о операцији ЦИА чији је циљ био осујећење војног нуклеарног програма Ирана. Према подацима истраге, Стерлинг је те информације пренео сараднику листа Њујорк тајмс Џејмсу Рејзену, али материјал о тој операцији није био објављен због интервенције Кондолизе Рајс која је тада била саветник председника за националну безбедност.
Против Стерлинга није било чврстих доказа, али је порота закључила да је само он могао да пренесе те информације новинару Џејмсу Рејзену. С друге стране, Рејзен, који је одбио да наведе име свог извора, успео је да победи у правној бици и избегне да буде изведен на суд. Пресуда изречена Стерлинга још једном показује како се Обамина влада бори против узбуњивача.
Кондолиза Рајс је под заклетвом признала да је 2003. као саветница за националну безбедност у време председника Џорџа Буша млађег позвала у Белу кућу уредника Њујорк тајмса и затражила од њега да не објављује чланак. Лист ју је послушао. Био је то материјал о томе како је ЦИА доживела неуспех у операцији обуздавања иранског нуклеарног програма.
“Наравно, било ми је јасно шта се може десити ако Бела кућа замоли лист да не објављује чланак. Зато сам претходно размотрила са председником треба ли то уопште да радимо”, рекла је Рајсова. Додала је да је се у разговору са уредником листа ослањала на списак реченица које јој је ЦИА специјално припремила.
Новинар Норман Соломон, оснивач организације Инститјут фор паблик акјураси (Институ за истинитост јавних информација), проучавао је сведочење Рајсове. “Ако се погледају документи изнети у сведочењу Кондолизе Рајс, укључујући оно што је припремила ЦИА, постаје апсолутно јасно да је она претила Њујорк тајмсу. “Ако се нешто деси после објављивања чланка, ви ћете бити криви”, пренео је он.
Три године касније новинар Џејмс Рејзен објавио је тај материал у својој књизи. Од тада су многи износили мишљење да неуспешна операција ЦИА није имала никакве везе са државном безбедношћу. “Суштина је била да је ЦИА веома стрепела да би та операција могла бити приказана у лошем светлу. Зато је руководство настојало да Бела кућа, и управо Кондолиза Рајс, позове Њујорк тајмс и затражи да се не објављује овај материал”, објаснио је историчар и новинар Гарет Портер.
У Њујорк тајмсу су више пута писали о томе да америчке власти врше притисак на новинаре како би се избегло објављивање материјала везаних за питања државне безбедности, као и да “није обичај” да се дискутује о томе.
У време Џорџа Буша млађег Бела кућа је позивала новинаре да се уздрже од објављивања информација о америчким тајним затворима, мучењима ЦИА и недозвољеном прислушкивању телефонских разговора. Администрација Барака Обаме покушавала је да прикрије информацију о ваздушним ударима дронова. Осим тога, процесуирала је више узбуњивача него све претходне администрације заједно.
“То посебно растужује, имајући у виду да у нашој земљи важи први амандман и традиционално се поштује слобода штампе. Та традиција се нарушава кад су под притиском власти медији фактички принуђени да пооштравају самоцензуру”, констатовао је Норман Соломон.
Ипак, порука САД свету остаје непромењена. “Сматрамо да, када влада покушава да цензурише неке информације или да њима управља то на крају не само да поткопава темеље друштва, већ и доводи до нарушавању права појединих грађана”, рекао је Соломон.
