Данас се не влада силом, већ манипулацијом

© Фото : Центар за стратешке алтернативеСлободан Рељић, дугогодишњи новинар, бивши главни уредник НИН-а
Слободан Рељић, дугогодишњи новинар, бивши главни уредник НИН-а - Sputnik Србија
Пратите нас
Ми имамо потпуно вестернизовану јавност у којој се углавном за све узимају интерпретације са Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија као релевантне за оно што се дешава у свету, чак и за нас.

Стање у новинарству је честа тема разговора у јавности. Данас  смо сведоци и честих изјава најистакнутијих политичара да «новинари лажу»: о стању у новинарству разговарамо са Слободаном Рељићем, дугогодишњим новинаром, главним уредником НИН-а из времена када је било важно шта је у том елитном гласилу објављено, и када се намерна лаж није могла оправдати    речју «извините». Рељић је и  аутор књиге, „Криза медија и медији кризе“, па га питамо да за Спутњик упореди  ситуацију у медијима у Србији, на Истоку и на Западу?

— Ево, да  кренемо од Запада. Западни медијски систем се налази у највећој кризи, од Другог светског рата. Данашње стање у западном медијском систему је потпуно огољено од манипулисања. Више се не влада чистом силом, него се влада манипулацијом. А медији су главно оружје за успоставу тог система. Западни систем је у стању потпуне употребе, кад је свака слобода комуникације страшно сужена и своди се на инциденте. Основне, мејнстрим ствари увек иду онако како група која влада друштвом хоће. Најбољи пример за то је била, рецимо – бивша Југославија односно Србија. Извештавања о Србији се нису никад разликовала у мејнстриму. Било је  појединачнеих инцидената, појавио би се неки Хандке који говори искрено, другачије. Али то је потпуно маргинализован став који доказује да је тај мејнстрим исправан зато што ево – пустили смо и неког маргиналца да нешто каже. Дакле, то је један потпуно затворен систем.

© Flickr / Артур КрузДанашње стање у западном медијском систему је потпуно огољено од манипулисања.
Данашње стање у западном медијском систему је потпуно огољено од манипулисања. - Sputnik Србија
Данашње стање у западном медијском систему је потпуно огољено од манипулисања.
Да ли је на истоку другачије?

— То  што сте ви назвали Исток, ја пре означио скраћеницом која означава ту групу земаља, и која је сад нова појава – БРИКС (Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужна Африка), то су земље које сад постају сила у међународним односима у сваком погледу, па и у медијском. Оне доносе неку врсту новине, они угрожавају овај постојећи затворени систем, што је врло важно, јер се он угрожава и споља,  мора да уђе са њима у неку врсту дијалога, не може да се врти сам у сопственом кругу. Друго, ти источни системи се налазе у процесу успостављања сопственог кредибилитета. Људи на Западу живе са уверењем да је њихов систем кредибилан, и кад они нешто говоре да ви у то морате да верујете. Они из источног дела о морају да „освоје“, да успоставе свој кредибилитет, што подразумева неку врсту промишљеног односа према онима којима се обраћајуе. У сваком смислу су у обавези да мање лажу него ови на Западу. 

Где је ту Србија?

— Ово што се код нас, у Србији, дешава, то је потпуна маргиналност. Разумете. Србија има један антисистем. Ми имамо потпуно вестернизовану јавност у којој се углавном за све узимају интерпретације са Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија као релевантне за оно што се дешава у свету, чак и за нас. Ми смо, рецимо, годинама користили мишљење ММФ-а или Светске банке о нама као релевантно. Дакле, нисмо веровали у своје мишљење, већ оно што нам они кажу, што је, наравно, погибељно. Тако да ми, у Србији практично немамо реалнау слику о себи…  Медији су затворени, нема озбиљне размене мишљења, комуникације… Врло је малу количина информација  о реалном стању, посебно на Западу. Пазите,  на Западу се дешавају веома велике промене у политичкој, у економској, у културној сфери. О томе ми немамо појма, ми и даље живимо као они, јапански војници што су живели у прашумама, па кад су их нашли шездесетих година, они су мислили да је цар још увек жив. Наша јавност репродукује замрзнута слика од пре бар 15 година. Ми не смо да немамо представу о томе што се тамо збива, већ показујемо и неку врсту игноранције према читавој ствари. 

Овде је пре два-три дана био Ален Бадју, француски филозоф, који је један од највећих мислилаца тренутно живих на свету. То су наши медији онако пропратили као да је залутао неки бивши фудбалер, па сад ту нешто прича. 

Желите да кажете да наши медији намерно игноришу људе  и појаве који нешто значе у свету, или који покушавају да га мењају?

— Не, никако, то чак није ни намера, него већина уређивачког и новинарског кадра овде нема више ни обавештење о значају тих људи и чињеница на Западу.навешћу вам још један пример. Недавно је овде долазио  вођа Сиризе,  којег ја лично знам па знам и да је годинама желео да дође у Србију. Србија је за њих привлачна зато што је прва пружила отпор Западу. Милошевићев систем који може да се критикује са најразличитијих страна, је први систем који је покушао да пружи отпор том западном, неограниченом хегемонизму. 

Дакле, Алексис Ципрас је овде био и отишао непримећен. А то је тренутно један од најважнијих политичких ликова у Европи. Његова  победа на изборима доводи у питање опстанак евра, па и ЕУ. А ми нисмо нашли за сходно да се озбиљно упознамо са тако важним човеком. Тако да говорити о данашњем јавном мњењу…

Може ли Ципрас заиста да угрози опстанак Европске уније и евра?

— Сириза данас није једина и више није реч само о подела на леве и десне. Сириза је лева, они то зову екстремна, то је једна озбиљна левичарска странка. Али пазите, ви имате Орбана у Мађарској, који се такође побунио против тог система, а он је десничар. Више није важно да ли је неко левичар или десничар, овај систем више не пасује никоме. И више не може да се одржава само медијском манипулацијом и претњама. У сваком случају, ту се ствари драматично и друго, страшно брзо се мењају.

А како објашњавате толику подршку Сиризи у Грчкој?

— Читав тај систем тамо лажиран је ти такозваним великим коалицијама. То имате исто и у Немачкој. Кад почну да губе подршку, онда се уједињавају са странке чији је рејтинг веома ниско пао, па им ти „губитници“, онда помогну да наставе даље да владају,  да би се одржавао систем коме се диригује из Брисела, односно из Вашингтона. И онда народ схвати да је преварен  једном, па други пут, па у једном тренутку схавти да то нема више никаквог смисла. Видите, кад се говорило да је у  у Грчкој стање «страшно», дуг је био 120% бруто државног производа. То се сматрало катастрофалним. Данас им помаже ММФ, Светска банка и Европска банка, и из Брисела говоре да се Грчка опоравља,а  њима су сви економски параметри погоршани. Њихов спољни дуг је 167 милиона евра. Повећана им је незапосленост. Незапосленост младих људи у Грчкој је 60%. Дакле тако је кад вам они помажу – тако напредујете. Може Брисел да прича шта хоће, али људи знају како живе. Не могу да стално вас држе у информационој блокади… И ту су промене просто незадрживе.

Мислите ли да Сириза може да попусти под притисцима Европске уније?

© AP Photo / Лефтерис ПитаракисАко не успе Сириза, појавиће се фашисти, који такође могу да преузму вођство, или неко трећи, за кога се сада уопште не зна.
Ако не успе Сириза, појавиће се фашисти, који такође могу да преузму вођство, или неко трећи, за кога се сада уопште не зна.  - Sputnik Србија
Ако не успе Сириза, појавиће се фашисти, који такође могу да преузму вођство, или неко трећи, за кога се сада уопште не зна.
— Ви можете у неком тренутку, кад сте тако велика сила као што су Брисел или Вашингтон или Пентагон,  да сломите неку организацију. Али не можете да зауставите ток ствари. Јер ако не успе Сириза, појавиће се фашисти, који такође могу да преузму вођство, или неко трећи, за кога се сада уопште не зна. Ако нас је ишта историја 20. века научила то је то. Дакле, 1929. је била велика екоомска криза, и није се могло да задрже то стање  никаквим обећањима, дриблинзима, притисцима, уцењивањима, убиствима, спаљивањем Рајхстага. Погрешно је концентрисати се само на једног човека и на једну организацију. То је просто ток историје који мора да се промени.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала