После санкција Русији, питање српског омбудсмана нови је разлог размене жустрих опаски између Београда и Брисела.
Портпаролка комесара за проширење Маја Коцијанчић каже да је Брисел забринут због тврдњи одређених кругова у Србији да заштитник грађана, обављајући своју законску дужност угрожава националну безбедност. Вицепремијер Ивица Дачић узвраћа да то није начин комуницирања са једном сувереном државом као што је Србија.
Заштитник грађана је, наиме, последњих недеља, усталасао политичку сцену Србије захтевима за достављање осетљивих докумената који се тичу инцидента са септембарске Параде поноса у коме је пребијен брат премијера Александра Вучића, Андреј.
Истрага о читавом инциденту, у ком су учествовали припадници Жандармерије и двојица припадника Кобри, специјалне јединице војне полиције, још траје. Премијер Вучић је поручио да ће прихватити сваку одлуку истражних органа и суда, па макар они одлучили да је крив његов брат.
На седници скупштинског одбора за контролу служби безбедности у четвртак министар одбране Братислав Гашић рекао је да ни Министарство одбране ни Војно-безбедносна агенција (ВБА) неће ускратити право омбудсману да контролише њихов рад, али је поновио да документацију коју му је затражио заштитник грађана Саша Јанковић не може да достави без сагласности Тужилаштва.
"Наша врата су вам увек отворена", рекао је Гашић Јанковићу. Заштитник грађана је навео да ни једног тренутка није тврдио да је ВБА током Параде поноса прекршила закон, већ да је добио сазнање да се то десило, што је био дужан да провери. Он се, истовремено, пожалио да је ово први случај због којег се заштитник грађана, и то кад ради свој посао, излаже таквој врсти оптужби које му стављају "крст издајника на чело". Додао је и да је законом прописано шта је предмет његове контроле И шта може да тражи а шта не.
Подршку Јанковићу дали су шеф мисије ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт, као и Европски покрет који сматра да се покушајима дисквалификације значаја институције Заштитника грађана скреће пажња јавности са индиција о постојању прекорачења овлашћења службе војне безбедности у истрази инцидента на Паради поноса.
У суботу се огласила Маја Коцијанчић која је истакла да је Брисел забринут због недавних тврдњи одређених кругова у Србији да омбудсман обављајући своју дужност у складу са законом угрожава националну безбедност.
Подсетивши да омбудсман према Уставу, има кључну улогу да надзире и позива на одговорност владина тела, укључујући и она у безбедносном сектору, она је истакла да Брисел од свих владиних институција очекује пуну сарадњу са независним регулаторним институцијама, укључујући и заштитника грађана.
Дачић је на конференцији за новинаре у недељу рекао да Влада Србије није влада ЕУ нити подружница ЕУ у Србији, а ЕУ би требало да обрати пажњу јер су такве изјаве мешање у унутрашња питања једне државе
Дачић каже да је Србија сама увела институцију омбудсмана и да јој га није увела ЕУ, те да “нема потребе да нам неко сада дели савете, мешајући се у унутрашња питања”.
Политички аналитичар Зоран Стојиљковић каже за Спутњик да су земље кандидати додатно осетљиве на сваку врсту критике и да је у њима присутна логика двоструких аршина – ко год их хвали из ЕУ, званично или незванично, то има позитивно „политичко бројање“ а свака критика се сматра атаком на сувереност земље.
Стојиљковић, међутим, сматра да „случај омбудсман“ неће имати битнијег утицаја на ток преговора Србије и ЕУ у којима је, како истиче, кључно поглавље 35, односно пацификација односа са Косовом.
На питање значи ли то да ће ако Србија реши поглавље 35, остало бити мање битно, Стојиљковић за Спутњик наводи: „Хајде да кажемо да је тако. То је мало сурово, али повремено злочесто понашање као код деце може се толерисати уколико на крају полугодишта оцене буду добре, односно можете имати извесних проблема у реализовању неких других поглавља ако то није везано са отежавањем онога сто су ваши политички приоритети. То је та логика великих циљева европске бирократије која има своју агенду, има своје политичке приоритете а они се за Србију углавном односе на Косово.“
Упркос повеременим неспоразумима са Бриселом, српски премијер је више пута истакао да Србија остаје чврсто на путу ка ЕУ.
Вучић је за бечки дневник "Пресе" истакао да Србија не мора да бира између Русије и ЕУ, јер је то већ учинила и налази се на путу у Унију, што је стратешки циљ земље, те нагласио да жели добре односе са суседима, јер без стабилности нема ни напретка у региону.
На питање да ли страхује да ће морати да једног дана бира између Брисела и Москве, одговорио да Србија истовремено жели да сачува традиционално добре односе са Русијом.
Шеф српске владе изразио је захвалност низу земаља ЕУ који разумеју тешку ситуацију Србије.
„Ми веома зависимо од руских енергената и морамо да пазимо на наше интересе. Истовремено је наш стратешки циљ без сумње пут у правцу ЕУ, и то отворено говорим и Русији“, објаснио је он.
Вучић је напоменуо да то није популарно у Србији, и да би било популарније када би другачије говорио.
„Мислим да је најпопуларнији политичар у Србији данас нови грчки премијер Алексис Ципрас, а сигурно не ја“, нагласио је он.
