У низу мера које најављује руска влада највише пажње привукла је спремност Русије да одговори на претње њеном платном систему, тј. да у години која би могла бити тежа од претходне, проблеме решава сопственим силама, не чекајући ничију помоћ. Стручњаци кажу да ће Русија кренути стопама којима је својевремнео ишла Кина стварајући сопствену економију далеко мање зависну од извоза, него што је руска.
Као симбол предстојеће самосталности управо је представљен прототип картице будућег руског платног промета. Домаћа картица биће, по замисли њених аутора, максимално независна од свих политичких потреса у иностранству. Прве провере су успешно завршене, а очекује се да картице до краја година добију клијенти свих руских банка.
Закон је предвидео да се пензије као и плате оних који их добијају из буџета, обавезно уплаћују на те картице, а да сви трговински ланци и продавнице морају да их примају. Стари банкомати ће лако бити подешени, па за нове картице неће бити потребна нова инфраструктура. Корисници досадашњих платних картица биће укључени у домаћи процесинг центар, који је од децембра започео пробни рад. Све финансијске операције унутар земље могу бити обављене преко тог система. На тај начин нико неће моћи да искључи руске банке из међународног платног промета, као што је већ било урађено недавно, када су САД искључиле неколико руских банака којима се биле уведене санкције.
Национални платни систем биће дефинитивно пуштен у рад већ овог пролећа.
Како би омогућила што већу самосталност финансијског система Русије, Централна банка је већ почела да решава још један тежак задатак – стварање независног система међубанкарског обавештавања унутар земље. Такав систем је већ створен и од децембра се уводи у банке. Током протекле недеље, министри иностраних послова земаља чланица ЕУ разматрали су искључивање Русије из светске међубанкарске комуникације која носи скраћени назив SWIFT. Таква одлука није донета и ако би се одлучивало на основу економске логике, неће никад ни бити, између осталог и зато што је Русија једна од највећих корисника SWIFT-а. Ипак, искуство последњих месеци када је Европа доносила одлуке о санкцијама Русији, свесно кажњавајући и себе, не искључују такву могућност.
Систем рада је сличан слању СМС порука. Кад пошиљалац који шаље негде новац, донесе тај новац у своју банку, она истог тренутка шаље поруку другој банци која је део система, и ова на лицу места исплаћује новац примаоцу, не чекајући да јој новац стигне. Ако држава у коју новац иде, није у систему SWIFT-а, онда она мора да тражи неку која јесте и која је пријатељски према њој расположена, и да преко ње обавља све финансијске трансакције. То, наравно, захтева више времена. Како би се избегло чекање од неколико дана, у оквиру Русије већ функционише резервни систем, али ће за обављање међународних финансијских трансакција, бити потребно да се договара или са сваком банком посебно, или да некој од другој земљи плати право коришћења њеног SWIFT-а.
Пре две године из SWIFT-а искључен је Иран, што је било први такав поступак у историји постојања система. Ипак, он је успео да се организује тако што је почео да да користи платни систем Турске.
Руски стручњаци, упркос претњама, не верују да се могу наћи у позицији Ирана пре свега зато што то наноси штету и систему, и западним корпорацијама које раде у Русији, а које у случају искључења Русије из SWIFT-а не би могли да изнесу свој новац из земље.
Претње које се готово свакодневно чују из Брисела они називају притиском, а као доказ помињу чињеницу да је америчка рејтиншка агенција Standard &Poor’s снизила рејтинг Русије са ВВВ-, на ВВ+. Тако је Русија, иако има огромне државне резерве, иако је количину злата прошле године увећала за 10 процената, иако руске компаније за последњих 10 година нису никад касниле са отплатама кредита — проглашена државом која неће моћи да враћа кредите.
Руски економисти подсећају да је овом одлуком агенција Standard&Poor’s Русију сместила испод Боцване, која се по нивоу БДП налази на 114 месту.
Аналитичари овакве оцене сматрају покушајем застрашивања инвеститора, како би их убедили да не улажу свој капитал у руску економију. Они подсећају да су рејтиншке агенције својевремено дале највише оцене америчкој хипотекарној банци Lehman Brothers, која је убрзо након тога – банкротирала.
О томе да су агенције моћан инструмент политичког притиска говорио је и руски председник Путин, прогласивши заблудом уверење да су финасије и економија изван сваке политике и затраживши од владе да се активно супростави кризним појавама и да тражи излаз из свих ситуација које могу настати.
План борбе против кризе већ је представљен парламенту. Он ће коштати два трилиона рубаља. Тај новац постоји и тачно је одређено куда ће отићи сваки динар. Међу најважнијим задацима је очување социјалних гаранција, тј стандарда грађана. Већ од данас биће подигнуте пензије и плате које се исплаћују из буџета, а посебно су издвојена средства и за породице са много деце.
Посебна пажња ће бити посвећена агроиндустријском комплексу који ће добити 54 милијарде како би се домаћим производима заменио увоз хране.
Основни задатак владе је да стимулише развој реалног сектора економије, као и да искористи чињеницу да је због пада рубље руска роба постала јевтинија и конкурентнија на светском тржишту.
Велики новац, велики планови, али неке друге буџетске ставке биће смањене за десет процената. При томе ће контрола трошења новца, главна бољка руске економије, биће строжија него икада.
