Бициклистичка удружења и иницијативе из целе Србије противе се увођењу обавезе ношења рефлектујућих прслука током ноћне вожње и у условима слабије видљивости. Они су на недавно одржаном сусрету са предлагачима измене Закона о саобраћају у Новом Саду, изнели низ аргумената у покушају да их убеде да одустану од измене, уз опаску да је у Европи, прслук обавезан само у Литванији.
Једна од активискиња Удружења грађана “ Улице за бициклисте”, новинарка Смиљана Попов, користи бицикл као рекреативно, али И као превозно средство. Годинама њиме одлази на посао и често се ноћу враћа кући. Она за Спутњик каже да има замерку на предлог измене Закона, али пре свега, на рад полиције.
— Већ годинама возим бицикл у бројним престоницама и градовима Европе и видим начин на који то функционише. Светлоодбојене прслуке апсолутно нигде нисам видела. Чак сам и у Виљнусу, престоници Литваније, возила бицикл, а да не причамо о западно европским градовима. Нигде такву меру нисам видела, да се користи на друмовима ван насеља, то је у реду. Зашто се не постави питање, ако је то мера безбедности, хајде да и пешацима навучемо рефлектујуће прслуке, па тако неће гинути на пешачким прелазима – предлаже Смиљана Попов.
Бициклисти сматрају да нису решени основни проблеми понашања других учесника у саобраћају према бициклистима, као и осветљеност бициклиста, што је у свим условима, далеко битније. Бавимо се споредним стварима, уместо суштинским – поручује Марко Трифковић из Новосадске бициклистичке иницијативе..
— Прво треба да подстакнемо меру да се бициклисти у условима смањене видљивости осветле правилно, зато што је светло далеко ефикасније од било које рефлектујуће материје. То је приоритет и та мера већ постоји у Закону. Али она се, на жалост, не спроводи на терену. Поставља се питање ко то контролише, колико је превентивних акција уопште спроведено, да би се подстакло коришћење светла. Према нашим истраживањима свега 25% бициклиста, макар у Новом саду, правилно користи осветљење, верујемо да је тај број далеко мањи у приградским насељима – истиче Марко Трифковић.
И статистика којом располаже полиција је поражавајућа. Претходне године на путевима у Србији страдало је готово 50 бициклиста, због смањене видљивости током ноћне вожње. На основу тога полиција је дошла до спорног предлога измене Закона о саобраћају. Полиција је проценила да би возач бицикла или мопеда у ноћним условима, односно условима смањене видљивости, морао да носи прслук, како би били уочљивији. Међутим, не постоји ни једна студија која потврђује учинак светлоодбојног прслука. И то је главни аргумент бициклиста против његовог ношења.
— Ми ћемо размотрити предлог бициклиста, идемо у правцу да реч светлоодбојни прслук заменимо неком другом светлоодбојном материјом, да возачи имају други одговарајући одевни предмет који би био светлоодбојан. Саслушаћемо друге бициклисте на преостале три трибине. Свакако смо близу идеје да променимо одлуку, али министарство неће одустати од предлога да возачи буду додатно уочљиви. – каже за Спутњик начелник Управе саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије, Владимир Ребић.
Он истиче да саобраћајна полиција своје активности пре свега усмерава на смањење брзине моторних возила и учешће у саобраћају возача под дејством алкохола, као и коришћење сигурносног појаса.
— Уз све то наравно да се одређена пажња поклања и возачима бицикала, у циљу њихове заштите, али и контроле њиховог учешћа у саобраћају. Неретко Саобраћајна полиција контролише бициклисте, проверава да ли управљају под дејством алкохола, да ли имају одговарајуће светло, да ли возаци поштују прописе. Мислим да је неоснована замерка бициклиста да се њима не посвећује довољна пажња – каже први човек српске саобраћајне полиције.
О алтернативном светлоодбојном предмету, који би заменио прслук за бициклисте разговарали смо са Зораном Буквићем из Удружења грађана “Улице за бициклисте”.
Буквић сматра да рефлектујуће траке којима се одећа притисне уз зглобове, могу да буду добре као препорука, али не И као обавеза, јер већ постоји обавезна монтирања посебног светла на бицикл.
— У свету је пракса да се рефлектујуће површине ставе испод колена, односно изнад чланака, јер су најуочљивије док се окрећу педале, фарови аутомобила бацају светла на доњи део бицикла. Али ни то нигде није уведено као обавеза – истиче Буквић.
Бициклисти које је окупио у удружењу недавно су возили у акцији "Критична маса", како би скренули пажњу на бициклистичку стазу на Пупиновом мосту, новом мосту који спаја обале Дунава у Земуну и Борчи. Бициклистичка стаза са тог моста завршава у њиви. Зато су бициклисти тражили да се стаза настави ка насељу Борча, да се мост повеже са насипом који је примарни бициклистички коридор. На мосту не постоји рампа којом возачи могу да се спусте са моста да наставе ка насељу. То могу једино степеницама, под условом да могу да понесу свој бицикл. Том акцијом заправо је скренута пажња на највећи проблем бициклиста у Србији, недостатак инфраструктуре И слуха за чињеницу да бицикл није само средство за рекреацију. Када то схватимо, решаваћемо кључне проблем, светлећи прслуци то свакако нису, поручују удружени бициклисти.
