У Центру за билатералну сарадњу те организације истичу да је извоз из године у годину већи захваљујући едукацији привредника, али и потрошачима у Русији који умеју да препознају квалитетан производ.
Пласман српских производа у Руску федерацију одувек је био изазов за наше привреднике.
Тржиште од око 140 милиона становника обећава зараду, али треба наћи пут до руског потрошача, а он је дуг чак две и по хиљаде километара.
Значајну улогу у том послу има Привредна комора Србије. Информисање и едукација привредника о предусловима за пласман производа на тржиште Руске Федерације, пре свега упознавање са обавезним стандардима квалитета, уродила је плодом, каже за Спутњик саветник за билатералну сарадњу Привредне коморе Србије, задужен за Русију, Дејан Делић.
— Ми континуирано пратимо квалитетан пласман српских компанија и производа на тржиште Русије. У свим сегментима је забележен раст. Најинтересантнија за пласман у Руску Федерацију свакако је храна. Најитраженији српски производи су месо и месне прерађевине, јабуке, крушке и друго воће и поврће, прерађено или замрзнуто. Следи кукуруз и сунцокрет. У Русији се добро продају и српска вина, сокови и сладолед – истиче Делић.
Највише хране Србија извози у суседне Босну и Херцеговину и Румунију, а Руска Федерација тренутно је треће извозно тржиште Србије. И поред веома високих трошкова транспорта који утичу на финалну цену производа, храна из Србије одлично се продаје, што довољно говори о њеном квалитету.
— Најважније је да се добро организујемо и наше производе пре свега квалитетно пласирамо.
Зато смо одржали више семинара и едукативних форума. У последњих шест месеци српска привредна комора организовала је и два наступа на међународним сајмовима у Москви. Формирали смо и координациони центар за сарадњу са Русијом почетком августа прошле године, како би се припремили за нову сарадњу под санкцијама тој земљи – каже Дејан Делић.
— Он наглашава да је било најава могућности да се преко Србије реекспортују производи под ембаргом, али, како каже, до тога није дошло. — Било је неколико покушаја које смо регистровали, и спречили нашим активностима – истиче Делић.
У 2014. години постигнут је рекордан раст извоза, вредан 307 милиона долара, што је 66,7% више у односу на 2013. годину. Поред хране, Србија је у Русију извозила производе од метала, дрвета, електричне и индустријске машине, одећу, медицинске и фармацеутске производе. А хула – хоп чарапа од синтетичких влакана била је траженија и од јабука.
— Било би јако добро да успемо да одржимо тај ритам, ове године можемо да очекујемо неких 400 до 450 милиона долара зараде од извоза прехрамбених производа. Наравно, све опет зависи од нас, од квалитетне припреме, организације И представљања наше понуде и начина пословне комуникације са руским партнерима који це моћи да вреднују нашу понуду. Верујем да можемо доста да учинимо на томе и на обједињавању наших производјача – закључује Делић.
