Извући поуке Конференције у Јалти

Јалтска конференција, која је трајала недељу дана – од 4. до 11. фебруара 1945. године, окупила је антихитлеровску коалицију и била је последњи форум такозване „доатомске“ епохе. Већ је следећи сусрет лидера СССР, САД и Велике Британије, одржан у Потсдаму у јулу-августу 1945. године, остао у сенци саопштења да су Американци успешно тестирали атомску бомбу, која је неколико дана након тога била искоришћена против јапанских градова Хирошиме и Нагасакија. (која је неколико дана након тога и искоришћена у борби против Јапана, када су готово уништени градови Хирошима и Нагасаки.)

У центру дискусије у Јалти били су проблеми исцртавања нових граница у ослобођеној Европи. Компромиси су били неопходни на све три стране, с обзиром на то да се заправо радило о стварању система поделе власти између Истока и Запада.

Кључно је било „пољско питање“, посебно зато што је Пољска имала две владе – једну коју је признао СССР и емигрантску која се налазила у Лондону. Захваљујући чињеници да је Пољску ослободила Црвена армија, Стаљин је успео да добије сагласност од Вашингтона и Лондона да се у Пољској формира „Привремена влада националног јединства“ на основу постојеће владе, уз учешће демократских снага из саме Пољске и неких чланова из егзила.

Са своје стране, совјетски лидер је изашао у сусрет западним државама по другим питањима – конкретно онима која су се тицала Балкана. Стаљин је пристао да не учествује у регулисању ситуације у Грчкој, где је ускоро букнуо грађански рат. Компромис је постигнут и око немачког питања – држава је подељена на два дела – источни и западни.

Ипак, западна логика геополитичке конфронтације није нестала и она је своју улогу одиграла касније, будући да се показало да нису сви принципи договорени у Јалти били спроведени у дело. Свет је почео брзински да тоне у „хладни рат“, говори за радио „Спутњик“ руски дипломата, доктор историјских наука, професор Валентин Фалин:

СССР 1945. године није претио Европи. Ми нити смо могли нити смо желели да им претимо. Американци су тада признали да је главни задатак послератног СССР био омогућавање нормалних спољних веза за безбедни унутрашњи развој.

„Уређивање поретка у Европи и поновно уређење национално-економског живота мора бити постигнуто на начин који би омогућио ослобођеним народима да униште и последње трагове нацизма и фашизма и да створе демократске институције по сопственом избору“ – било је утврђено на Јалтској конференцији и у оквиру потписане Декларације о ослобођеној Европи.

Ипак, дати циљ није био реализован у пуној мери. А данашњи узлет фашизма и нацистичке идеологије у разним државама Европе, уз чињеницу да је Запад на све то зажмурио на једно око, још једном подвлачи актуелност поука које треба извући из Јалте.