Ова инвестиција, вредна између 70 и 80 милијарди долара, предвиђа изградњу гасовода у дужини од 4000 километара, а пројекат ће истовремено допринети гасификовању како руских региона у Сибиру тако и Далеког истока.
Све је почело подударањем интереса Русије и Кине. Москва је тражила ново тржиште за своје енергетске ресурсе, а Пекингу је био неопходан нов и поуздан извор. Кина већ одавно размишља о диверзификацији испорука гаса за унутрашњу употребу. Тако је, пре десет година, одређена полазна тачка за нове стратешке планове ове две државе. Постигнут је договор, потписан је споразум века. Тако су експерти оценили грандиозне планове Русије и Кине, једног од главних корисника руског гаса.
Удео природног гаса у енергетском билансу Кине непрекидно се повећава. Према подацима из 2007. године, ова цифра је чинила три одсто, а већ 2010. удео се удвостручио. Прошле године, Кина је показала шестоструки раст потражње. Према прогнозама експерата, Кина ће за 25 година постати основни покретач светског гасног тржишта и чиниће 14 одсто светске потражње за ресурсима, заузимајући друго место, иза Сједињених Америчких Држава. Значајан део растућих потреба Кине спремна је да задовољи Русија, каже заменик директора Института светске економије и међународних односа Руске академије наука Василиј Михејев.
„Пре отприлике десет година, Кина је почела масовни програм трансформације индустријског комплекса на североистоку земље. Тамо је била стара индустријска база саграђена пре 50 година. Она је у међувремену у потпуности изгубила своју конкурентност, и због тога је био постављен нови задатак – да се модернизује. Тако се за Русију отворила нова могућност“.
Управо тада је постало очигледно подударање интереса обе стране. Заједнички руско-кинески пројекат „Снага Сибира“, у оквирима већ постигнутог споразума, претвара Народну Републику Кину из потенцијалног у реално тржиште енергетских ресурса. У том смислу Кина може да попуни или компензује смањење потражње у Европи.
Али Москва и Пекинг се неће зауставити на постигнутом. Већ се воде преговори о допунским испорукама руског гаса и по другим маршрутама, за Радио Спутњик говори заменик директора за гасна питања Фонда националне енергетске безбедности Алексеј Гривач.
„То је у вези са тим што Русија пролази кроз одређени проблематични период са својим традиционалним извозним тржиштем, Европом. А западна маршрута, такозвани гасовод ʻАлтајʻ, претпоставља пуњење и експорт гаса са извора у западном Сибиру. Маршрута се може организовати доста брзо. Ресурсна база је практично готова.“
На питање да ли ће бити довољно гаса за обезбеђивање растућих потреба Кине, експерти без сумње одговарају да су резерве Русије толико велике да она може да снабдева не само Кину, већ и друге државе Азијско-Тихоокеанског региона.
