Шојбле је након разговора са грчким колегом изјавио да њих двојица имају различите ставове, али да су се сложили да се не слажу у томе да је тренутно право време за отпис дела грчког дуга, преноси Ројтерс.
Варуфакис је, међутим, навео да се „нису сложили чак ни у томе да се не слажу“, додајући да нису разговарали о роковима за отплату грчког дуга нити о евентуалном резању дуга, већ само о предлогу програма за премошћавање који би трајао до маја.
„Нисам могао да сакријем сумњу у то да неке од предложених мера не иду у одговарајућем правцу“, рекао је Шојбле, који је Атини понудио помоћ у јачању пореског система, наводећи да су опорезивање богатих и борба против корупције неке од мера нове грчке Владе које иду у добром смеру.
Варуфакис је поручио да ће Грчка учинити све што је у њеној моћи да избегне банкрот, додајући да је уверен како ће Атина и њени партнери постићи решење да банкрот Грчке више не буде тема о којој се прича.
Грчки министар наводи да је Влади у Атини потребан програм за премошћавање до краја маја, како би се обезбедило време за преговоре о новом споразуму са Европском централном банком, Европском унијом и Међународним монетарним фондом.
Каматне стопе на грчке 10-годишње обвезнице су јутрос порасле изнад психолошке границе од десет одсто, док су главни индекси Атинске берзе изгубили преко девет одсто вредности, након што је Европска Централна Банка одбила да прихвати грчке обвезнице као гаранције за позајмице комерцијалним банкама.
Грчке банке и даље могу доћи до средстава преко европског програма Хитна помоћ за ликвидност (ЕЛА), којим руководи Грчка централна банка, али по знатно вишим трошковима по банке. Каматна стопа на позајмице из тог програма је 1,55 одсто у поређењу са 0,05 на редовоно финансирање Европске банке.
Истовремено, главни индекси Атинске берзе изгубили су више од девет одсто вредности, после одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) да више не прихвата грчке обвезнице као колатерал за позајмице пословним банкама.
На секундарном тржишту капитала, приноси на грчке 10-годишње хартије од вредности су рано јутрос скочили на 10,051 одсто са јучерашњих 9,678 одсто, док је одмах по отварању берзе главни индекс Атинске берзе, Атеx, ослабио 9,43 одсто на 768 поена, да би се нешто касније благо опоравио, преноси агенција Франс прес.
Најновија одлука Европске централне банке да више не прихвата грчке обвезнице као гаранције на кредите уследила је само неколико сати после јучерашњег састанка грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса са председником ЕЦБ Мариом Драгим у Франкфурту, а аналитичари оцењују да је овакав потез централне банке доказ да је састанак био неуспешан.
Овај потез Европске централне банке унео је јуче нервозу на тржишта, узрокујући да евро ослаби више од једног цента према долару.
ЕЦБ је касно синоћ саопштила да неће више прихватати обвезнице грчке владе у замену за њене финансијске операције, што је, како оцењују аналитичари, потез којим се Грчка финансијски изолује уколико не настави преговоре са светским кредиторима.
Грчка централна банка мораће наредних недеља сама да обезбеђује неколико милијарди евра за хитну ликвидност грчких банака.
Економисти сматрају да ЕЦБ том мером жели да примора Грчку да настави своје мере штедње, чему се противи нова Влада премијера Алексиса Ципраса.
Инцијатива Европске централне банке добила је подршку већине гувернера централних банака еврозоне, што одаржава незадовољство те зоне према предлозима нове грчке Владе о решавању њеног јавног дуга од 320 милијарди евра.
Нова мера ЕЦБ ступиће на снагу 11. фебруара.
Грчко министарство финансија поручује да овакав потез ЕЦБ неће имати „никакав неповољан утицај“ на финансијски сектор Грчке, који је, како тврде, у „потпуности заштићен“ уз помоћ других расположивих могућности, јавља британски Јавни сервис Би-Би-Си.
Грчке банке и даље могу доћи до средстава преко европског програма Хитна помоћ за ликвидност (ЕЛА), којим руководи Грчка централна банка, али по знатно вишим трошковима по банке. Према писању грчког листа Катимерини, каматна стопа на позајмице из тог програма је 1,55 одсто у поређењу са 0,05 одсто на кредите ЕЦБ.
ЕЦБ је заједно с Европском комисијом и Међународним монетарним фондом (ММФ) један од кредитора Грчке. Грчка је спровела велике мере штедње у склопу пакета помоћи од 240 милијарди евра који је договорен 2010. са „тројком“, али се нова влада противи наставку примене тих мера штедње.
Варуфакис: Немојте нас уцењивати ултиматумом
Грчки министар финансија Јанис Варуфакис ће на крају своје европске турнеје, током које је настојао да добије подршку за преговарање о новим условима отплате дуга, данас у Берлину рауговарати са Волфгангом Шојблеом, министром финансија Немачке, која је до сада изражавала снажно противљење било каквим променама тих услова.
Варуфакис је уочи састанка са Шојблеом казао да верује да ће Берлин „показати солидарност“ у решавању питања грчког дуга.
У разговору за немачку станицу АРД на питање шта очекује од ЕУ, Варуфакис је рекао да Грчка тражи само да не буде изложена притиску тиме што ће јој бити дат ултиматум.
„Дајте нам времена до краја маја, до почетка лета, како бисмо могли да изнесемо своје сугестије за решење и да разговарамо о томе са нашим партнерима“, рекао је он, додајући да би тада Грчка и Европа могле да постигну нове договоре, пренео је Ројтерс.
„Сигуран сам да ће министар Шојбле, канцеларка Ангела Меркел и сви у Немачкој показати солидарност“, рекао је Варуфакис.
Немачка канцеларка Ангела Меркел сматра да је прерано за спекулације о договору, будући да Грчка још није изнела предлог о начину смањења терета дуга.
„Чекамо на конкретне предлоге, и тек тада можемо наставити разговоре“, изјавила је Меркелова, док је Шојбле пре два дана поручио да Берлин неће прихватити једностране измене финансијског пакета помоћи Грчкој.
