Русија је почетком децембра прошле године обуставила изградњу „Јужног тока“, да би убрзо након тога променила стратегију и најавила изградњу „Турског тока“. Овај гасовод, капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње, биће спроведен по дну Црног мора до турске обале, а предвиђено је да крајње чвориште буде изграђено на турско-грчкој граници.
Јелица Путниковић, уредница Балкан магазина, рекла је за Спутњик да је план изградње „Турског тока“ узнемирио људе у Европској унији, који сада морају да размишљају о томе шта ће бити са гасом кад Русија престане да га шаље кроз Украјину.
„ʻТурски токʻ је заправо алтернатива на коју су се Руси очигледно одлучили због тога што је Европска унија инсистирала на трећем енергетском пакету и још неким својим прописима по питању градње „Јужног тока“, и знамо да је Бугарска заправо највише отезала са издавањем дозвола и конкретним почетком градње гасовода „Јужни ток“ у овој земљи. Чак и да је Србија почела градњу, то ништа не би значило ако нема цеви кроз Бугарску“, каже Путниковићева.
Она сматра да је сада остало питање како ће од „Турског тока“ гас ићи ка Европи. Грађане Србије највише занима како ће гас стићи до њихове земље, јер, како подсећа, не треба заборавити да је Грчка чланица Европске уније, а да је она због своје финансијске кризе и из политичких разлога већ била проблематична и по питању градње крака „Јужног тока“ кроз Грчку.
„Руси сада морају једноставно постићи договор са Грчком, пошто сумњам да ће Европска унија почети да гради гасовод од Турске према балканским земљама. Прво, зато што сматрам да њих не брине пуно да ли ћемо се ми смрзавати без гаса, а с друге стране, то су мале потрошње и није толико исплатива инвестиција да се граде само локални гасоводи. Наравно, постоји опција да се неко сада сети да би било паметно изградити велики гасовод од Турске према Европи, кроз Грчку, Македонију, Србију, Мађарску и Аустрију, и да то буде тотална алтернатива „Турском току“ уместо „Јужног тока“, али не знам имају ли велики европски инвеститори храбрости да се на тај начин супротставе овима који су минирали градњу „Јужног тока“, објашњава Путниковићева.
Директор Гаспрома Алексеј Милер рекао је да ће прве количине гаса новим цевоводом бити пуштене у децембру 2016. године. Како је најављено из Гаспрома, изградњу гасовода до турске обале у потпуности ће на себе преузети руски холдинг, док ће осталу инфраструктуру морати да изгради Европа.
Председник Оксфордског програма за истраживање природног гаса и водећи светски стручњак на том пољу Џонатан Стерн рекао је да снабдевање гасом кроз Турску не подразумева достављање гаса до крајњег корисника, као што је планирано „Јужним током“, већ до саме границе, и то по принципу „узми или плати”. Тај принцип налаже да потрошачи морају да купе утврђени мининум гаса без обзира на то да ли им је потребан, у супротном ће бити приморани да плате казну.
Стерн је оценио да је ово далеко исплативија стратегија за Русију, имајући у виду тренутну економску и политичку ситуацију у земљи.
„Турски ток“ ће бити други по реду гасовод након већ изграђеног „Плавог тока“, којим се до Турске још од 2000. године испоручује око 16 милијарди кубних метара гаса годишње.
Аналитичар Рустам Танкајев из Савеза произвођача нафте и гаса Русије каже да Гаспром не би требало да има већих потешкоћа у изградњи новог гасовода.
„Ја не мислим да ће се у даљој перспективи „Турски ток“ показати као компликована инвестиција за Гаспром. Искуство приликом изградње „Плавог тока“ показало је да је најбитније организовати се на првим етапама радова, а даље ће све кренути својим током. Подсећам, главни стратешки циљ Турске јесте да постане највеће светско чвориште за трговину енергената. Да би се то догодило, она мора бити спремна на компромисе“, сматра он.
Танкајев је такође навео да је Гаспром већ започео финансијске преговоре са Турцима око будуће испоруке гаса.
„Први важан корак у сусрет Турској Русија је већ направила – 14 милијарди кубних метара гаса ће Анкара фактички моћи да препродаје. Гаспром је тако прешао преко својих правила, имајући у виду да је увек био категорички противник било каквог вида препродаје.“
Чини се да је у плану изградња подземних складишта, где би се јефтинији гас током лета чувао а зими препродавао по скупљим ценама, и на тај начин постао конкуренција руском гасу.
„Турски ток“ ће бити изграђен уместо раније планираног „Јужног тока“, који је требало да служи за транспорт руског гаса по дну Црног мора до бугарске обале, а затим, преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и Аустрије до крајње тачке у Тревизу у Италији.
Руски председник Владимир Путин је 1. децембра 2014. године током посете Турској објавио да у „садашњим условима Москва неће реализовати пројекат „Јужни ток“, јер није добила дозволу од Бугарске, као ни Европске уније.
