Одлука Североатлантске алијансе да повећа број снага за брзо реаговање на 30 хиљада људи само је још један у низу непријатељских корака према Русији – покушај јачања међународне напетости у сфери одбране и безбедности и наставак грађења нове линије подела у Европи, сматра председник Комитета за одбрану и безбедност Савета Федерације Руске Федерације Виктор Озеров.
Министри одбране земаља Алијансе разматрали су састав нове „ударне песнице“ НАТО, која ће омогућити реаговање на ризике и изазове безбедности са Блиског истока, из Северне Африке, али пре свега из Русије.
Да ли то значи да се центри НАТО приближавају руским границама?
Крајем јануара, генерални секретар НАТО је изјавио да од министара очекује одлуке о стварању јединица за интеграцију снага НАТО. Ради се о контролно-командним структурама у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Бугарској. Њихов задатак биће, како је рекао, координација активности НАТО и националних оружаних снага.
Оваква одлука, међутим, противречи одредбама Оснивачког акта Русија-НАТО из 1997. године о мерама уздржавања у војној сфери на територији нових чланица алијансе и показује прелазак НАТО на шеме осигурања безбедности из времена Хладног рата.
Председник Комитета за одбрану и безбедност Савета Федерације Русије каже да ће то Русију безусловно приморати да НАТО не посматра као политичку организацију, што они тврде да јесу, већ као војну.
„Мора се обратити пажња на све кораке који војну инфраструктуру приближавају нашим границама. А када низ руководилаца ових држава Русију сматра за потенцијалну претњу по своју земљу, наравно да то изазива само недоумицу и несхватање. Учинили смо довољно корака у сусрет другој страни – и кад смо потписали Оснивачки акт Русија-НАТО, и кад смо основали Савет Русија-НАТО“, каже Виктор Озеров и наставља:
„Искрено смо желели да се заједно супротставимо опасностима по светску безбедност. Заједно смо одлучивали. Заједно смо сносили одговорност. Међутим, ниједан од догађаја, почевши од Југославије, па до Јужне Осетије и Абхазије, није показао да ови механизми функционишу. То је био само параван иза којег се наставило јачање наоружања. Поновићу, Русија ће на то свакако обратити пажњу“.
Озеров сматра да НАТО одавно тражи повод да продужи своје постојање, како би обавезао државе које улазе у његов састав да повећају војне расходе.
„Самим тим се потврђује схватање да се НАТО у оквиру атлантске безбедности претвара у претњу за ову безбедност“, закључује председник Комитета за одбрану и безбедност СФ Руске Федерације Виктор Озеров.
