Парламентарни живот је у многим државама испуњен не само вербалним сукобима, већ и тучама. Познати су физички обрачуни у парламентима Јужне Кореје и Украјине, а ни српска Скупштина не заостаје.
Физичко насиље је, додуше, карактеристично за 90. године и странке и лидере који више не седе у скупштинским клупама. У парламентарном животу савремене Србије физичких обрачуна нема, али вербални су, у последње време, изгледа учестали.
Посланици, како власти тако и опозиције, сукобљавају се псовкама и увредама, уместо аргументима. Ова појава створила је иницијативу која би могла довести до тога да се у Народној скупштини више никада са говорнице не чују речи попут „лопов", „болесник" или „криминалац".
Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић поднео је, наиме, на колегијуму Народне скупштине иницијативу за израду речника непримерених речи, које би биле забрањене за коришћење за скупштинском говорницом. Своју идеју образлаже у разговору за Спутњик.
Како је шеф посланичке групе Српске напредне странке тренутно на путу, за Спутњик је ову Стефановићеву иницијативу прокоментарисао посланик Српске напредне странке Милован Дрецун, напомињујући да говори у своје лично име, а не као представник партије. Он каже да је увек држао до пристојности у обраћању за скупштинском говорницом.
„Не користим никакве увредљиве термине, покушавам да своје деловање као посланика ограничим на оно што је посао посланика, без личних увреда, без погрдних речи. Нажалост, највише непримерене комуникације стиже од појединаца из редова опозиције, па сматрам да није примерено да они који најчешће користе тај непримерени речник сада подносе било какву иницијативу. У сваком случају подржавам да се уведе ред у Скупштини, у комуникацији међу посланицима, али и комуникацији са гостима, односно представницима Владе или са било ким ко дође у Скупштину."
Намеће се питање може ли српски Парламент наликовати британском само ако усвоји речник непримерених речи, или много тога зависи и од политичког такта и спремности народних посланика на аргументовану расправу, без тешких речи.
У сваком случају, ако по овом питању дође до сагласности међу посланицима, биће то, како оцењују аналитичари домаћих политичких прилика, још један позитиван допринос развоју демократске културе у Србији.
