Према подацима који слове за незваничне, а добијени су у Министарству полиције Косова, од новембра прошле године до сада Косово је напустило између 62.000 и 70.000 грађана албанске националности. Масовна емиграција је, случајно или не, започела по формирању Владе у Приштини, због чега су неки склони да поверују да иза бега Албанаца ка Европској унији ипак не стоји само сиромаштво, већ и политика, а да су грађани Косова инструмент те политике.
Иако нико од косовских аналитичара „исељавање“ са Косова није директно довео у везу са политиком, из разговора са некима од њих између редова се да наслутити да све и те како има политичку позадину.
Дукађин Горани, аналитичар из Приштине и директор невладине организације „Центар за социолошка истраживања“, иако негира да је у питању неки смишљен план, напомиње да један од разлога може да се тражи и у томе што Косово нема визну либерализацију, и што је грађанима доста тога да живе као у „кавезу“.
„Преко 15 година на Косову се ништа није променило – ни у политичком, ни у економском, нити у било ком другом смислу. Људи не виде будућност у актуелним политичким приликама и немају наде да ће се нешто променити. Зато и одлазе“, истиче он, уз опаску да и Европска унија и Међународна заједница треба да се замисле над дешавањима на Косову.
Незапосленост је посебно распрострањена међу младима, док у екстремном сиромаштву живи око 12 одсто популације. Према подацима невладиног сектора са Косова, њих 217 хиљада живи са мање од једног евра дневно. У последњем извештају Програма Уједињених нација за развој (УНДП), урађеном 2014. године, наводи се да је 79 одсто анкетираних грађана незадовољно економском и социјалном ситуацијом у земљи.
Резолуција 1244
Аналитичар политичких и социолошких збивања на Косову Балсор Хоџа истиче да је Косово током деведесетих пролазило кроз константну регресију у политичком, економском, социјалном и психолошком смислу:
„Грађани Косова су шокирани огромним кризама у кратком временском периоду. Оно што је произилазило из овакве ситуације, a што би требао да буде Резолуција 1244, захтева, да не кажем приморава, грађане Косова да све почињу испочетка“, каже он.
Хоџа додаје и да су грађани Косова политички немарни и инфериорни, што доводи до дубоке неповезаности са државом. То је, по њему, довољан разлог за жељу да се живот отпочне испочетка негде другде, тамо где, како каже, живот није драма него могућност. Хоџа скреће пажњу на неколико аспеката који, са социјалног становишта, имају значаја у последњим збивањима:
Корупција, предратни менталитет власти (социјално-комунистички), крај ентузијазма слободе од 1999, али и крај ентузијазма независног Косова.
Хоџај, међутим, не верује да ради о некаквом „политички организованом исељавању“, али не негира чињеницу да ово што се дешава јесте реакција на понашање Запада и на систем управљања Косова, само не као колективна стратегија већ, како тврди, револт грађана Косова због ситуације у којој се налазе.
„Сматрам да има простора за поређење албанске и српске (не)лојалности Косову. Реч је овде о бекству Албанаца и стоичком остајању Срба. Српско остајање је акт патриотизма, национализма и борбе за своја права, што њих изолује од реалних проблема, на које косовски Албанци реагују бекством“, закључује он. Подсећања ради, Косово је „на листи чекања“ за даљу интеграцију у ЕУ и визну либерализацију јер не испуњава услове. Према неким проценама, тек ће за четири до пет година бити у позицији да преговара о даљим евроинтеграцијама.
Српски угао: Косовски азиланти проблем за Србију
Гледано из српског угла, ово исељавања Албанаца са Косова у тренутку када би требало да се наставе бриселски преговори и када су у косовску власт ушли Срби, које фактички предводи Београд, и те како имају везе са предстојећим преговорима.
Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе подсећа да се у последњих пар година број азиланата са Косова константно повећава.
„Главни разлози су катастрофална незапосленост, сиромаштво и недостатак перспективе, а главни узрок је чињеница да је Косово, да искористимо политиколошки термин – ʻпропала државаʻ, или боље – ʻпропали НАТО протекторатʻ. Албанци са Косова немају слободу путовања по ЕУ, што је за њих несхватљиво, јер је у геополитичком смислу Запад једини и кључни спонзор ʻнезависног Косоваʻ. Међутим, заборављају да је управо протеривање албанских имиграната из држава ЕУ и Швајцарске био један од разлога за признавање независности Косова, с циљем да се правно обезбеди могућност за реадмисију Албанаца. У том контексту, ово је сигурно и део стратегије Приштине да покуша да добије либерализацију визног режима, али и да притисне Београд, јер Албанци често преко Србије иду ка ЕУ. Београд се прихватањем споразума са Приштином сагласио са слободом кретања Албанаца по Србији, и имаће огромне практичне проблеме због тога“, наводи он.
С друге стране, Ненад Ђурђевић, директор Форума за етничке односе, каже да није сигуран да ова дешавања могу да утичу на преговоре Београда и Приштине.
„Косово на овај начин пред међународном јавношћу показује да је подручје са високим фактором нестабилности. Косово није политички и економски стабилна територија, и бојим се да на овај начин само демонстрирају шта ће се десити када буду имали визну либерализацију. Оно што нама може да засмета јесте то што користе нашу визну либерализацију“, каже он.
