Легендарни радио и телевизијски водитељ, афористичар и песник Милован Илић Минимакс преминуо је на данашњи дан пре десет година, после дуге и тешке болести.
У знак сећања на човека који је својим хумором увесељавао многе, у Удружењу књижевника Србије одржано је вече сећања на њега.
Рођен je 1938. године у Липници код Крагујевца; основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу; студирао је на Правном факултету у Београду; каријеру је започео 1960. године у листу Јеж.
Минимаксов пријатељ и сарадник Дејан Патаковић рекао је да му је опсесија била да се запосли у Јежу, али да је непуна два месеца пошто је добио запослење, већ тада показао свој „посебан карактер, неку дрскост, одлучност и самоувереност“.
„После непуна два месеца – није ни две плате примио у Јежу – рекао је нешто секретарици главног уредника што се њој баш није допало и главни уредник га је одмах позвао на разговор и рекао: ’Слушај ти мали, ако се ово још једаном понови ја могу да те избацим’. На то је Милован рекао: ’Друже уредниче, не морате да се трудите, ја ћу сам да одем’. Узео је свој капут са чивилука и отишао. Кренуо је низбрдо, Јеж је био на Теразијама, Нушићевом, право у Радио Београд. Тамо су га примили оберучке и тако је почела његова каријера у Радио Београду. Tешко је описати каква. Нико није ни сањао тада да је рођена велика звезда“, испричао је Патаковић.
Милован Илић Минимакс је стекао широку популарност широм бивше Југославије као аутор и водитељ емисија „Минимакс“ и „Туп-туп“ на Радио Београду. Без обзира што је постао један од симбола Радио Београда, његова емисија „Туп- туп“, после више од 1.200 извођења, скинута је са програма 1990. године.
Минимаксов пријатељ и сарадник Вељко Жујовић испричао је да му је тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић препоручио да се одмори и саветовао му да иде у пензију, јер је у својим емисијама превише исмевао Миру Марковић.
Новинар и писац Вања Булић сведочио је да је Минимакс радио и док је био тешко болестан и да га ни тада није напуштао дух.
„Неколико месеци пред његову смрт, посетио сам га на ВМА. Било је пола десет ујутру кад сам дошао, он је већ био обријан и са својом фризуром под конац. Кажем му: ’Мићо, диван ти је студио’, а он: ’Сад ћеш да видиш какве су водитељке’ и притисне оно звоно и улете две унезверене болничарке а он каже: ’Да те упознам, ово су моје нове водитељке’. Иначе, мада болестан, ишао је да ради две емисије, Грандове, то вече и посебно ми је било тешко што је тада рекао: ’Морам да радим.’ Отплаћивао је кредит за кућу и морао је да ради и тих дана“, испричао је Вања Булић.
Милован Илић Минимакс био је познат и као човек који је, како је сам говорио, „пробио“ многе познате певачице.
Уредник Радио Београда Ђорђе Малавразић рекао је да је Минимакс имао специфичан однос према естради – он звезде није користио, него их је стварао и промовисао. С друге стране, ценили су га и људи из такозване високе културе зато што је постао симбол урбане културе и револуције у области радија која се десила 60-их година прошлог века.
Милован Илић Минимакс је био аутор две књиге афоризама и седам књига сатиричних песама. Поједини његови афоризми, временом су се одомаћили у народу, као пословице.
„Хазари су изумрли, а и ми се не осећамо баш најбоље.“
„Оно што нам нису могли Хитлер и Стаљин, постигли смо сами.“
„Можда би неки продали земљу, ал’ ко ће бре ово да купи?“
„’Југо’ паркиран на Славији. То је све што је остало од Југославије.“
„Пролетери свих земаља – извините. Ваш Маркс“.
„Жртве нису биле узалудне. Произвођачи погребне опреме су се обогатили.“
У знак сећања на непревазиђеног забављача, радио и ТВ водитеља, афористичара и песника, Удружење Крагујевчана у Београду покренуће иницијативу да се уведе награда Милован Илић Минимакс.
