Након што је Русија одустала од пројекта „Јужни ток“, поједини медији тврде да се Србија за снабдевање гасом окреће америчким везама.
Гас би у Србију могао да стиже преко Хрватске, преко острва Крк, кад се реализује градња терминала за течни гас, који би довозили катарски, алжирски и евентуално амерички танкери.
Уредница Балкан магазина Јелица Путниковић каже да тај план није реалан и да би транспорт гаса из Америке коштао далеко више од „Јужног тока“.
Гас из Сједињених Америчких Држава морао би да се преко океана у Европу до терминала допреми танкерима, одакле би гасоводом стигао до Србије.
Американци су најављивали да би они финансијски помогли градњу терминала на хрватском острву Крк, каже за Спутњик уредница Балкан магазина и стручњак за енергетска питања, Јелица Путниковић. Она подсећа да куповина гаса није куповина аутомобила, да гас није могуће извести из салона, довести до куће и паркирати у гаражу као аутомобил, његова куповина и транспорт су много сложенији.
„Била би то прилично скупа и засад још увек неизводљива операција, јер не постоји терминал на Крку. О њему се прича више од 20 година. Југославија није имала новац, а ни Хрватска још нема финансијера који би у тај посао уложио 700 милиона евра, колико је помињано да би тај терминал коштао. Капацитет би му био пет милијарди кубних метара гаса. Ако и буде изграђен, онда је потребно да се од њега изгради гасовод до Србије“, сматра Јелица Путниковић.
„Тако је пре неколико година Велика Британија била у ситуацији да су јој остале резерве гаса за око два дана, а цена течног гаса је порасла на 800 долара за хиљаду кубних метара. То може бити занимљиво решење за Балкан, али се све врти око цене која ће зависити од количина испоруке и може бити много виша од Гаспромове. То се десило у балтичким земљама, количине су мале, тржиште није претерано занимљиво, а цена превоза је висока“, каже Александар Фролов.
Проблему изградње нове инфраструктуре и проблему скупог транспорта гаса из Америке преко океана треба додати још један камен спотицања. У Хрватској је еколошка свест на све вишем нивоу.
„Та земља је прошле године кренула са давањем концесија за истраживање и експлоатацију сирове нафте и природног гаса из Јадранског мора. Сада су се њихови Зелени заиста побунили и све мирише на то да неће бити ништа од новог Кувајта, како су називали тај пројекат, односно налазишта нафте у Јадранском мору на обалама Хрватске. Једноставно, Хрвати хоће да сачувају свој туристички потенцијал“, истиче Јелица Путниковић.
Она дели мишљење Александра Фролова да би и уз америчку финансијску помоћ гасовод за Хрватску био скуп пројекат. Питање је колико би Хрватска за тај мали капацитет, колико Србија троши гаса, уопште имала интерес да гради гасовод, додаје Јелица Путниковић.
