О перспективама руско-египатског партнерства које се поново успоставља, египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је говорио у интервјуу који је дао генералном директору МИА „Росија севодња“ Дмитрију Кисељову.
— Пре свега, желео бих да вас поздравим. Поздрављам руски народ и изражавам признање и захвалност председнику Путину. Заиста, да сте видели како су срдачно обични грађани поздравили председника Путина, схватили бисте колико египатски народ цени Русију и њен став!
- Нова египатска спољна политика после „револуције 30. јуна“ одвија се у духу отворености према свим утицајним међународним снагама, као и према арапским земљама и државама из Африке. Да ли бисте могли да нам кажете нешто о овим новим тенденцијама?
— Египћани су 25. јануара 2011. године почели да мењају стварност у којој су живели – то је свеобухватан процес и они су напредовали у својим променама. Међутим, проблем је у томе што су друге снаге искористиле промене како би освојиле власт над традицијом и будућношћу Египћана. Египћани су се плашили за своју будућност и за свој идентитет и 30. јуна 2013. године вратили су себи Египат и свој идентитет и напредовали су крећући се на овом путу у будућност.
Египатска политика се у овој фази, као што је то речено у инаугурационом обраћању, састоји у томе да будемо отворени према целом свету у оквиру правца који претпоставља умереност и постизање консензуса, изградњу чврстих односа са свим земљама света и одсуство поларизације. Ми поштујемо интересе других страна и желимо да други поштују наше интересе. Не тежимо да нанесемо штету интересима других и не желимо да интереси других штете нама. Наша политика је усмерена на успостављање међусобне сарадње и коегзистенције у односима између нас и осталих земаља.
- Да ли бисте могли да кажете нешто о најважнијим пројектима које Египат сада остварује, а посебно о пројекту развоја Суецког канала?
— Проширење Суецког канала је један од оних пројеката који претпостављају најозбиљнији приступ, он је добро проучен и Египћани су заиста једини уложили своја средства у њега. За 7-8 дана је прикупљено укупно око 8 милијарди долара, што је велика сума за Египат. За овај пројекат нам није била потребна помоћ са стране.
Које пројекти би могли бити размотрени с руским компанијама које раде у сфери комплекса горива и енергетике?
— Пре извесног времена направљен је пројект о изградњи атомске централе у провинцији Дабаа у рејону Средоземног мора на западу Египта. Крећемо се у овом правцу и о томе смо већ обавестили гигантске компаније које заједно с нама могу да раде на реализацији овог пројекта – између осталог, руске, кинеске, француске, и америчке компаније. Такође се надамо да ће нам наши руски пријатељи помоћи у изградњи ове централе, као што је то било и раније – педесетих и шездесетих година (кад су совјетски стручњаци градили индустријске објекте – РИА).
Ставови Каира и Москве о низу регионалних проблема су умногоме слични: борба против тероризма, политичко регулисање сукоба у Сирији. Која још регионална питања би Египат и Русија могли да размотре, можда и да сарађују на њиховом решавању?
— Што се тиче сиријске кризе, ми не желимо да постоји ни вероватноћа претње по безбедност и стабилност блискоисточног региона која би била већа него сад. Морамо признати да тренутно на територији Сирије постоји огроман број терористичких и екстремистичких елемената. Ако ови елементи, који се сад налазе у Сирији не буду под контролом, временом ће прећи њене границе и зато увек треба да се придржавамо одређених константи како бисмо изашли на крај са таквим сценаријем.