Међународна истрага о тајној позадини пословања банака у Швајцарској открила је механизам који је омогућавао клијентима из двеста земаља, међу којима је и Србија, да избегну плаћање пореза.
Тајни документи који су „исцурели“ из швајцарске филијале банке ХСБЦ, са седиштем у Лондону, показују како је са стотине хиљада рачуна њених клијената пребачено 180 милијарди евра у више од 20.000 офшор компанија регистрованих најчешће у Панами и на Британским Девичанским Острвима.
Информације које обухватају период од 2005. до 2007. године потичу од службеника банке, Ервеа Фалсијанија, који је покушао да их прода пре него што су до њих дошле француске власти и дискретно поделиле са другим владама. Лист Монд је дошао до поверљивих података, а њихову обраду је због обима поделио са 154 новинара из педесетак земаља, који су годину дана радили на њиховом дешифровању.
Истрага, чији су резултати објављени у шездесетак светских медија, показује да британска банка ХСБЦ, једна од највећих на свету, не само што је омогућила, већ је и подстицала превару саветујући клијенте са милионским рачунима како да избегну плаћање пореза у својим земљама и умакну европским законима за сузбијање пореске утаје.
Међу стотинама хиљада клијената швајцарске филијале банке у чије рачуне су новинари имали увид, 38 је повезано са Србијом, од њих само мали број има српски пасош или је српске националности.
Максимални износ новца „исцурео” са рачуна ових клијената је близу 10 милиона евра.
Босанске везе финансијера Ал Каиде са рачунима у Женеви
Богати клијенти британске банке у Женеви који су избегавали порез су трговци оружјем и дрогом, финансијери терористичких организација, политичари и трговци дијамантима; холивудски глумци и рок звезде, краљеви и шахови, шефови предузећа и спортисти.
Европска штампа ово сматра банкарским скандалом века.
„Реч је о највећем акту оптужбе против метода швајцарских банки“, пише италијански Еспресо. „Ударац је огроман“, констатује швајцарски дневни лист Тан, а нарочиту пажњу посвећује везама банке са финансијерима Ал Каиде, које иду преко Босне и Херцеговине.
Клупко је почело да се одмотава 2002. године, када су у просторије исламске организације „Међународна добротворна фондација“ у Сарајеву упали амерички истражни органи и запленили хард диск насловљен „Прича о Осами”. У једном од шифрованих докумената открили су листу од двадесетак арапских имена највећих донатора Ал Каиде. Мрежа је названа „златни ланац“.
Тринаест година касније новинари који су анализирали податке клијената британске банке у Женеви пронашли су из ове мреже имена финансијера организације Бин Ладена. Иза њих се крију неке од најутицајнијих личности из заливских земаља које имају огроман политички и економски утицај у свету, као и шеици и принчеви са насловних страна бизнис магазина који су на челу неких од највећих пословних и финансијских група.
Везе ХСБЦ-а са британском владом
Британски Гардијан се бави острвским тајкунима на Фалсијанијевој листи, међу њима је Ричард Каринг, власник ресторана и један од највећих донатора британске конзервативне странке, а претходно и лабуристичке, који је 2005. године у једном дану из банке у Женеви подигао 5 милиона швајцарских франака (око 3 милиона евра). На фотографији у Гардијану, Каринг је у друштву Била Клинтона на добротворној костимираној свечаности коју је тајкун припредио у Санкт Петербургу 2005. године.
Британски лист нарочиту пажњу посвећује Стивену Грину, једном од челних људи ХСБЦ-а до 2010. године, када је напустио Банку како би постао министар трговине у влади Дејвида Камерона.
Швајцарски банкари су били спремни да помогну и Емануелу Шалопу, више пута осуђеном због трговине дијамантима која је служила за финансирање ратова у Африци.
Шпанска штампа пише о 1,8 милијарди евра које су њени грађани са Фалсијанијеве листе проневерили преко банке у Швајцарској и зауставља се на једном од клијената ХСБЦ-а који је осуђен на 12 година затвора због тога што је у земљу унео 200 тона кокаина.
Истрага је показала како је банка служила и за прање новца латиноамеричким нарко-картелима.
Подривање социјалних неједнакости
Банка, која је у прво време инсистирала да новинари који су водили истрагу униште податке, признала је потом да су „стандарди у вези са пословањем ХСБЦ швајцарске приватне банке, као и читаве индустрије, били знатно нижи онда него што је то случај данас“.
„Резултат новог позиционирања банке“, пише у одговору ХСБЦ-а, је „смањење базе клијената за 70 одсто од 2007. године“, пише у њиховом одговору.
Међу земљама којима је Француска проследила тајне податке су Сједињене Америчке државе, Шпанија, Италија, Грчка, Немачка, Велика Британија, Ирска, Индија, Белгија и Аргентина.
У међувремену су покренуте истраге, а многи клијенти са листе банке у Женеви су се сами пријавили и платили порез, што је у неким случајевима значајно попунило државне касе.
Банка ХСБЦ није усамљена у овој превари. Економски стручњаци процењују да је најмање седам хиљада милијарди долара склоњено у пореским рајевима широм света.
„Офшор индустрија је највећа претња за демократске институције и социјалну заштиту“, изјавио је поводом афере „Свис ликс“ Томас Пикети, аутор књиге „Капитал у 21. веку“, који у мрачној финансијској пракси види главни узрок за пораст социјалне неједнакости у свету. „Она омогућава најбогатијима да плаћају минимални порез док ми остали плаћамо високи порез како би се финансирала јавна добра и службе (образовање, здравство, инфраструктура) које су неопходне за развој друштва“, објаснио је француски економиста.
