У Русији је у уторак 10. фебруара обележена годишњица трагичне погибије „сунца руске поезије” — Александра Пушкина.
Један од највећих руских и светских песника погинуо је 29. јануара 1837. (10. фебруара по новом календару) — подлегао је повредама задобијеним два дана раније у двобоју у којем је бранио част своје супруге Наталије Гончареве.
Традиционално, у руским музејима, библиотекама и другим установама културе сваког 10. фебруара организују се књижевни програми посвећени успомени на Александра Пушкина.
И ове године разне манифестације у част најомиљенијег руског песника одржане су широм Русије, а најатрактивнији програми приређени су у његовој родној Москви, као и у Санкт Петербургу — граду у којем је изгубио живот.
Бесплатан улаз за посетиоце
Државни музеј лепих уметности А. С. Пушкина у Москви омогућио је посетиоцима бесплатан обилазак изложби, а песнику је одата пошта и минутом ћутања — у 14.45, односно тачно у тренутку када је песниково срце — рањено због изневерене љубави — престало да куца.
Уз то, у предворју музеја одржан је концерт на којем је наступио народни уметник Николај Бурлајев, у пратњи Државног академског руског концертног оркестра „Бојан” и уз учешће полазника Студија уметничког читања „Реч Пушкина“.
Студенти позоришних академија изводили су сцене инспирисане Пушкиновим делима, као и песниковим животом.
У Сверуском музеју Пушкина у Санкт Петербургу отворена је изложба „Пушкин и Љермонтов – савременици”, на којој се могу видети издања Пушкинових дела објављена за његовог живиота, рукописни албуми са стиховима, лични песникови предмети. У предворју музеја приређени су пригодан скуп и концерт.
Меморијални музеј Пушкина у граду на Неви посетиоци су могли да обиђу бесплатно.
Двобој са Наталијиним „љубавником”
Пушкин је 1829. године упознао Наталију Гончареву којом се две године касније и оженио. Брак му је донео друштвене и новчане бриге и емотивне проблеме, а његово незадовољство кулминирало је отвореним сукобом с човеком за кога је сумњао да је Наталијин љубавник.
Двобој је одржан 8. фебруара 1837. године — чувени песник покушао је да одбрани своју укаљану част на начин који је био уобичајен за оно време, мада забрањен законом. Први метак опалио је Пушкинов противник погодивши га у стомак. Песник је пао на снег и пуцао на свог такмаца, али га је само окрзнуо метком. Два дана касније Александар Пушкин је преминуо.
Вест о смрти Пушкина изазвала је велику тугу не само у Санкт Петербургу, него и широм Русије. На песниковој сахрани било је, према подацима из тог времена између 10.000 и 50.000 људи.
Пушкин је сахрањен у Светогорском манастиру.
Прву песму објавио са 14 година
Дело је утемељнео на бајкама које је чуо од своје баке.
Од 1817. до 1820. године Пушкинова политичка активност утицала је и на његова дела. Био је прогоњен и протеран из Русије. Написао је, између осталог, дела „Ода слободи“, „Кавкаски затвореник“, „Браћа разбојници“ и започео је „Чесму Бахчисараја“.
Тада је такође почео да ствара једно од својих најпознатијих дела: роман-поему „Евгеније Оњегин“.
Током кратког периода слободе, завршио је рад на „Чесми Бахчисараја“, и написао поему „Цигани“. Током другог периода у егзилу (1824—1826.) започео је рад на роману-поеми „Борис Годунов“.
То дело је издао тек 1831, а право на то је добио као поклон за венчање.
Реформатор руског језика и културе
Сматра се да је овим причама Пушкин показао шта мисли о дотадашњој руској прози, и показао намеру да створи нову руску књижевну традицију.
„Евгенија Оњегина“ је издао 1833. године.
У Русији је Пушкиново презиме познато свакоме – како одраслој особи, тако и најмлађем школарцу.
Пушкин је за Русе не само највећи песник у историји, него и реформатор руског језика и културе.
