На улицама Доњецка, смрт и драма су последњих месеци постали готово нормална појава. Разорене зграде, разроване улице и аутомобили у пламену само су део свакодневног призора за становнике некада мирног и просперитетног града на истоку Украјине.
Управо то је био повод запосленима у Доњецком народном позоришту да, у инат рату, покушају на тренутак да утишају звук минобацача и рафалне паљбе и становницима свог града – махом деци – понуде какво-такво уточиште од суморне и неизвесне свакодневице.
Доњецко позориште и опера некада су приказивали и по неколико представа недељно, а седиште сте могли да резервишете или обезбедите само по систему „карта више“. Данас, међутим, готово сви у Доњецку имају преча посла – баве се ратовањем. Али за неколико десетина гледалаца, махом деце, који су се протеклог викенда окупили у згради градског театра, била је то прилика да неколико сати проведу бар привидно удаљени од експлозија, аутомобила у пламену и срушених кућа.
Доњецка опера почела је поново да ради на иницијативу неколицине запослених, у нади да ће да становницима уништеног града понудити неку врсту уточишта. Глумци и особље то зову једноставно – бег у уметност. Тај бег је, кажу они, најважнији за децу Доњецка, која се свакодневно сусрећу са ратним разарањима и неизвесношћу.
„Пре свега, за нас ово није посао – ово је питање директне одговорности. Ми желимо да људима у читавом овом ужасу понудимо бар нешто чему могу да се надају, дозу нормалности – мале, свакодневне животне радости.“
Међу неколико десетина посетилаца у сали доњецког позоришта има највише деце.
„Док смо у позоришту, бомбе се не чују. И бар смо на тренутак срећни. Кад ходаш улицама, видиш колико је све разрушено, и само ти се плаче.“
Један од родитеља присутне деце, стојећи испред позоришта на разрованом булевару, објаснио је за Спутњик због чега се труди да, кад год може, доведе дете у позориште.
„Овде најјасније можете да видите како људи овде заиста живе и због чега деца у ствари желе да дођу у позориште. Она долазе овамо јер желе да побегну од свега, и да бар на кратко забораве шта их окружује. Мислим да им је у сали лакше – када сте код куће, све је другачије. Бомбе се јасно чују. И чују се непрестано. Много је стресније бити код куће, него бити у позоришту.“
Ових дана, полупразно гледалиште потпуно се испразни већ у сумрак – превише је опасно бити у згради када се борбе распламсају. Али међу грађанима Доњецка тиња нада да ће ствари ускоро постати нормалне. „Знамо да ће ово да потраје“, кажу они „и ово је једини начин да се мало развеселимо и мало поправимо расположење. Ако уживате у култури, срећете се с другим људима и делите интересовања, не очајавајте. Дакле, добро сте. А то је, у оваквој ситуацији, од веома велике помоћи.“
