Бојазан председника Србије Томислава Николића после потписивања споразума Београда и Приштине о правосуђу, у потпуности се поклапа са страховима људи из српског правосуђа на Косову и Метохији. Једино су им разлози за стрепњу другачији. Председника Србије брине да ли ћемо имати довољан број стручних кадрова, а струку на Космету чињеница да ће бити чиновници који ће радити по уставу државе коју Србија не признаје.
„Дилема да ли ће постојати проблем у броју кадрова се односи на питање да ли ће бити признате дипломе правосудних радника који тренутно раде у правосудном систему државе Србије, а стекли су диплому после 1999. године на Универзитету у Косовској Митровици. Оно што се у принципу и у пракси признаје је чињеница да постоји велики број кадрова који су дипломе стекли пре 1999. године који могу да одговоре захтевима“, каже он.
Ивановић напомиње да у организацији српског правосуђа неће остати никаква спона са правосудним системом који ће произићи после потписивања овог дела Бриселског споразума. Како наводи, теши га чињеница да ће постојати одељење Апелционог суда и на северу Косова, али ипак напомиње да је „глава“ правосуђа у Приштини.
Љубомир Пантовић, адвокат са Косова, слаже се са Ивановићем везано за одељења Апелационог суда али не и са чињеницом да имамо довољно кадрова.
„Барем не у мојој бранши. Оно што мене брине је територијална надлежност Општег суда ван четири српске општине на северу која је проширена на још три општине са већинским албанским живљем. На тај начин је смањен број српских правосудних радника и то је лош део споразума“, наводи Пантовић уз подсећање да је „Ахтисаријев план“ који је држава Србија одбацила давао већа овлашћења за Србе са севера него постигнути споразум.
Николу Кабашића, вршиоца дужности председника Вишег суда у Косовској Митровици у систему Србије, уз констатацију да стручног кадра има довољно, муче друге ствари.
„Највећи проблем је какав ће бити будући статус радника у правосуђу који су до сада радили у систему Србије. То је питање на које нико није дао одговор. Да ли ћемо бити запослени у држави Косово или… Правосуђе је уставна категорија и битно је изнаћи метод којим ће ово питање бити решено. Лично, верујем да ће сваки појединац из српског правосуђа које тренутно обитава на Космету морати сам да донесе одлуку шта даље“, наводи он.