Филм прати Миличино рођење и живот, а уједно приказује и страдање српског народа у овом делу Косова и Метохије. Документарац је и сага о мајци и детету који су окруженим непријатељски настројеним људима, а ипак успевају да опстану на Косову.
„Јединица српског Призрена“, Милица ове године завршава трећи разред. Школа јој је у цркви. Учитељ Вук Даниловић се пре три године једини пријавио на конкурс који је расписао Владика Теодосије тражећи учитеља за Милицу. Он сваког дана долази из Берана само због Милице која му је уједно и последња „генерација“ ђака. Да ли ће и где Милица наставити школовање за сада се не зна.
Ауторка филма, новинарка Јелена Петковић каже да је „Милица“ филм о нашој савести.
„Данас, у 21. веку, у цивилизованом свету, она живи без права на слободу, на дечју игру. Сваки дан устаје у нади да ће се пробудити у окружењу са другарима. Али, стварност је другачија. Једног дана ће се упитати – зашто? А како ми одрасли да јој одговоримо на то питање? Филм је направљен са жељом да документује стварност каква јесте и са циљем да укаже и на проблем са којим ће се мала Милица ускоро суочити, јер ће поћи у пети разред и биће јој потребне неке нове ствари, али и нови наставници. Циљ овог документарца је да из перспективе Срба који живе у Призрену покаже како изгледа свакодневица. Мислим да ће Београђани по први пут имати могућност да виде лица и других Срба, који живе у Призрену, који говоре из своје перспективе о садашњости и окружењу“, каже Јелена Петковић.
Она се захвалила Српској православној цркви, Епархији рашко-призренској и владици Теодосију уз чији благослов је овај филм снимљен, као и Призренцу Спаси Андријевићу из села Новаке, Медија центру Чаглавица, колеги новинару Будимиру Ничићу, Данијели Митић и аутопревознику „Кимко“ који су пружили драгоцену помоћ како би овај филм био снимљен.
