Премијер Косова Иса Мустафа није саставио ни три месеца на тој функцији а проблеми и притисци на његов кабинет нижу се дан за даном. Осим муке са Албанцима који масовно беже са Косова, критике албанске опозиције због потписивања споразума о правосуђу са Београдом, Мустафа је од свог претходника Хашима Тачија наследио и проблем формирања Специјалног суда за ратне злочине које су починили припадници ОВК.
ЕУ оклева, Америци се жури
Подсећања ради, још прошле године је тадашњи Специјални тужилац ЕУ Клинт Вилијамсон инсистирао да се не одлаже формирање овог суда, али су приштинске власти то одлагале уз образложење да се противе предлогу да тај суд буде ван Косова. Отпор да се припадницима ОВК суди ван Косова највећи је у делу опозиције, тачније партији Аљбина Куртија „Самоопредељење“, који су и против формирања суда.
И у ЕУ нису јединствени по питању оснивања овог суда, а у томе предњачи Велика Британија. Косовка штампа преноси да је британски амбасадор у Приштини Иан Клиф изјавио да би суд морао да буде на Косову, али с међународним судијама. Немачка наводи проблем финансирања тог Трибунала, док Шпанија страхује да, ако се прихвати оснивање Трибунала, то значи признање државности Косова. С друге стране, Американци се не супростављају оснивању Трибунала, али инсистирају на хитном проналажење решења у оквиру ЕУ, јер ће у супротном, Трибунал основати УН.
Приштински званичници, додуше незванично, тврде да су донекле постигли договор са ЕУ према коме би тај суд чинила два одељења. Једно са седиштем на Косову и друго, главно седиште, било би у Холандији која се већ изјаснила потврдно. Косовско одељење суда би се бавило осумњиченима, док би се одељење у Холандији бавило заштићеним сведоцима и судским процесима. ЕУ, засад, није ни потврдила ни демантовала ове наводе.
Адвокат Тома Фила каже да, колико је он упознат са формирањем овог суда, он би требало да буде ад хок суд, устројен на принципу већ постојећег Трибунала у Хагу.
„Дакле, основао би га Савет безбедности Уједињених нација, са седиштем у трећој земљи и са страним судијама. Овај суд би требало да се бави злочинима ОВК почињеним у периоду од 1998. године па надаље. Подсећања ради, тужиоц Вилијамсон, који у целом региону водио истрагу о злочинима ОВК од 1998. до 2000. године, укључујући наводе да су отетим Србима вађени органи, саслушао је до сада више од 400 сведока. Дакле, сада је на Међународној заједници када ће и на који начин овај суд бити формиран. По правилу, онај ко оснива суд уједно и креира правила и доноси статут по коме се ради и предлаже судије“, изјавио је Фила за наш портал.
Српско тужилаштво за ратне злочине са Еулексом је до сада сарађивало у 45 предмета, међу којима је и случај „Ликовац“, који је отворен од 2007. године. Ликовац је један од најозлоглашенијих логора смрти, у којем је током дејстава ОВК на Косову убијено и нестало на стотине Срба, Рома и Албанаца, и то махом цивила. У њему су болесни и слаби заробљеници ликвидирани, док су виталнији и млађи транспортовани у друге логоре, али и до „жуте куће“, у којој су им вађени органи. До сад је истрага је „означила“ 34 извршиоца злочина над логорашима а постоји 11 потенцијалних сведока који би могли да посведоче о киднаповањима, отмицама, мучењима и убиствима Срба, Албанаца и Рома које су починили терористи ОВК из околине Дренице.
Суд до лета, мадат до 2015
Аналитичар Фадил Лепаја, директор Центра за балканске студије из Приштине и бивши припадник ОВК, иако се децидно не изјашњава о формирању овог суда, каже за Спутњик да би злочинима који су се десили на Косову пре и за време рата требало да се баве судови и историчари, док би политика требало да се окрене будућности и да се проналазе заједнички интереси за заједничку европску будућност и Србије и Косова. Он напомиње да је помоћ Међународне заједнице у оснивању овог суда добродошла, јер осумњичени за ратне злочине још увек имају велики утицај на државу и на Косову и у Србији.
„Никоме се не суди због рата, него због злочина. Јавно су изнесене и сумње за неке злочине за које се криви ОВК или њени чланови појединачно и ја мислим да је обавеза и овдашњих судова да воде званичну истрагу о томе. На Косову је опште познато да је локално судство веома корумпирано и под утицајем политике или још горе, под утицајем неформалних група. Моје је мишљење да би међународна заједница, односно ЕУ, треба ло да помогне да се ствари доведу на своје место“ каже он и додаје да прошлост треба оставити иза себе.
Косовска Влада је већ најавила да ће свака особа која буде оптужена за злочине пред специјалним судом добити правну и финансијску заштиту и новчану помоћ за породице.
Косовски правни стручњаци очекују да ће Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову почети да ради на лето и могао би да има мандат до 2025. године. Професор кривичног права Исмет Салиху и адвокат Томе Гаши рекли су за приштински дневник „Епока е Ре“ да очекују да Специјални суд почне са радом током лета и сматрају да би имао мандат до 2025.
Обојица су скептични по питању да ће Специјални суд функционисати по косовским законима и верују да ће косовске власти учествовати само у припреми законске инфраструктуре на основу које ће бити признато оснивање Специјалног суда.
