Неколико изјава новоизабране председнице Хрватске, која је, између осталог, рекла да у Хрватској живе само Хрвати, а Војводину у једном интервјуу одвојила од Србије, изазвалe су бурне реакције у српској јавности. Последњи догађај који је уздрмао српско-хрватске односе била је одлука Међународног суда правде да одбаци хрватску тужбу и српску противтужбу за геноцид. На дневном реду, на крају, нашла се дилема око одласка српских представника на председничку инаугурацију у Загреб.
За Милојка Будимира, председника Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске, реторика Колинде Грабар Китаровић стоји на позицијама из деведесетих година прошлог века. Вучићев одлазак на инаугурацију, по његовом мишљењу, неће донети никакве промене у српско-хрватским односима, а за Србе из Хрватске било би једино прихватљиво уколико би Хрватска почела да примењује Бечки споразум о сукцесији. Према Анексу тога споразума, Хрватска је обавезна да избеглим Србима врати имовину у складу са стањем на дан 31. децембра 1990. године, што се није десило ни до данас.
Попов очекује да ће нова хрватска председница променити реторику која ју је карактерисала пред изборе, с обзиром на њено богато међународно искуство. Колинда Грабар Китаровић била је министарка спољних послова Хрватске, високи функционер НАТО-а и амбасадорка Хрватске у САД. Са друге стране, према мишљењу Попова, постоји могућност да нова хрватска председница ради под притиском ХДЗ, странке којој је до пре неколико дана припадала, а која је радикализована избором Томислава Карамарка за председника. Како је најављено, инаугурацији Колинде Грабар Китаровић присуствоваће 88 страних делегација.
