Широм света обележава се Дан заљубљених – Свети Валентин. Празник је од средине деведесетих срдачно прихваћен и у Србији, где носи име по православном свецу Трифуну. У средишту овог празника је љубав; посебно је популаран међу младима, а у свакој земљи има и своја локална обележја.
Разнобојна срца, цвеће, Аморчићи и други симболи љубави сваког 14. фебруара пуне рафове продавница и књижара, мамећи заљубљена срца. Присталице Дана заљубљених виде у овом празнику потврду најзаноснијег осећања људског срца. Противници празника љубави сматрају да је Дан заљубљених повод за величање кича и бесмислено трошење новца.
Ставове противника овог празника поткрепљује податак да се у многим срединама 14. фебруара потроши више новца него за Божић или Нову годину, а према неким подацима честитке поводом Дана заљубљених најпопуларније су после божићних.
Девојке и жене широм света на овај дан добију око 50 милиона ружа. У Верону, град Ромеа и Јулије, сваке године пристигне око хиљаду љубавних писама за трагичну Шекспирову јунакињу.
У савременом свету обичај је да се на Дан заљубљених вољеној особи искаже посебна пажња – најчешће роматничним поклоном. Да ли су то лепе речи и нежно опхођење, ситан поклон у облику срца, чоколада, парфем или, рецимо, незаборавно путовање – зависи од укуса, али и од дубине џепа.
Виртуелна љубав
У ери интернета и друштвених мрежа исказивање љубави добило је и нову, виртуелну димензију. Довољно је некоме на Фејсбуку оставити симбол срца састављен од два знака на тастатури и – љубав је обзнањена!
Они мало „заљубљенији“ шаљу својим изабраницима електронске честитке с готовим љубавним порукама или поручују поклоне преко интернета.
„Социјалне мреже су и корисне и врло опасне, јер стварају привид блискости. То је ваша јавност, ваши референтни људи којима се ви представљате на овај начин и креирате о себи идеализовану слику. Једна колегиница испричала ми је своје искуство: њен син у основној школи размењује преко СМС-а љубавне поруке с девојчицом из другог разреда, а у школи уопште не комуницирају једно с другим. У виртуелном свету они исказују наклоност једно другом, а у реалном свету постоји недостатак социјалних вештина, један велики стид“.
Говорећи о Дану заљубљених, Миливојевић наглашава да је то празник заљубљености, а не љубави, истичући да је реч о различитим осећањима.
„Заљубљеност је веома често и негација љубави. Код праве љубави ми се емотивно везујемо за другу особу и улазимо с њом у близак однос, однос који траје. Љубав је једно снажно, дубоко осећање које омогућује дуготрајну, стабилну везу. Код заљубљености нам је други важан само док нам изазива лептириће у стомаку. Чим то нестане, губимо осећање. Други човек се користи као нека врста дроге.
Празновање заљубљености на разним меридијанима
У свакој земљи Дан заљубљених има своја локална обележја. У Мексику љубавни парови на тај дан размењују јабуке као симбол љубави, у Немачкој месе „љубавни колач“, у Пољској девојке стављају мед на образе да би им пољупци били слађи, а сујеверни Енглези пазе да нешто не изгубе тог дана јер ће, наводно, изгубити и љубав.
Францускиње 14. фебруара избегавају да носе црну одећу да не би биле несрећне у љубави, Чеси се надају да ће им пас пресећи пут, јер је то симбол верности, док се у Данској вољеним особама дарује сушено бело цвеће.
Празник љубави обележава се чак и у Јапану, још од тридесетих година прошлог века. У почетку обичај је био да се тим поводом поклањају слаткиши, које су сада заменили парфеми и козметика.
У Саудијској Арабији празновање Дана Светог Валентина забрањено је и строго кажњиво.
Русија: 14. фебруар или 8. јул?
У Русији се Дан заљубљених – 14. фебруар обележава од деведесетих година 20. века. Ипак, овај празник има мноштво противника, посебно међу појединим представницима Руске православне цркве. Празнику се противе и неке руске омладинске организације, које истичу да је тај празник противан руској култури.
Негативном односу према Дану заљубљених допринела је и одлука да се 2008. године поново установи Сверуски дан породице, љубави и верности, који се обележава 8. јула у знак сећања на свете кнезове Петра и Февронија Муромског – покровитеље породичне среће, љубави и верности.
Дан заљубљених у древна времена
Дан заљубљених установљен је још у време Римске империје, у којој је 14. фебруар обележаван као празник посвећен римској богињи Јунони, заштитници жена и брака. Сваке године у њену част организован је фестивал на којем су младићи бирали себи будуће супруге. О љубавној срећи одлучивале су цедуљице на којима су била записана имена девојака из села. Партнери на фестивалу обично су се везивали за читав живот.
Обичај је у III веку забранио римски цар Клаудије, јер су многи младићи одбијали да иду у рат да не би напуштали своје изабранице и породице. Због те забране, све веридбе и венчања били су отказани, а тада је на сцену, према легенди, наступио римски свештеник Валентин. Он је у тајности венчавао парове, због чега је погубљен управо 14. фебруара.
Валентинов православни пандан је Свети Трифун – заштитник виноградара, крчмара и баштована, наследник грчког бога Диониса.
