Србија обележава Дан државности у знак сећања на дан када је у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак (1804-1813) и на дан када је 1835. донет Сретењски устав у Крагујевцу.
Томислав Николић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали. „Када би свако од нас и своју и туђу децу васпитавао у складу са вашим аманетом, отворили бисмо Србију на понос својих предака. Напредну Србију, чији би се сваки грађанин градио и бранио", уписао је председник Србије у спомен-књигу.
Председник Николић је поводом Дана државности Србије данас доделио и одликовања великом броју личности и институција. Пре тога је председник Србије на згради Дома Војске Србије у центру Београдa открио и спомен-обележје „Око соколово — на бранику отаџбине 1914-2014", које је посвећено српском ратнику-извиђачу Драгутину Матићу.
Премијер Александар Вучић положио је венац Владе Србије на споменик Димитрију Давидовићу, творцу Сретењског устава. „Уверен сам да на дан кад смо успостављали темеље своје државности али и своје модерности, данас могу да кажем да не постоји већа и важнија вредност и већа радост од борбе за модерну и успешну Србију", нагласио је премијер.
Председница Народне скупштине Маја Гојковић положиће венац на саркофаг вожда Карађорђа у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Српска револуција
На Сретење 1804. на збору виђенијих Срба са територије Београдског пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић. Подизању устанка претходила је сеча кнезова, које су дахије побиле због наводне нелојалности. Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље, док је Београдски пашалук потпуно ослобођен три године касније.
Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.
Карађорђе је током Првог српског устанка у склопу обнове српске државности, између осталог, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
Први Устав Кнежевине Србије
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен Устав Књажевства Српског којим је Србија уређена као земља слободних грађана, једнаких пред законом. Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, рађен је према узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски Устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи, а његов творац је Димитрије Давидовић, учени Србин и књажев секретар.
Овим уставом проглашено је начело поделе власти на „законодатељну, законоизвршитељну и судску", а централни органи власти су: кнез, Државни совјет и Народна скупштина. Право законодавне иницијативе и извршну власт деле кнез и Државни совјет. Прокламована је неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, а забрањен кулук, заграђивање сеоских шума, те се проглашава слобода располагања земљом.
Имајући у виду да је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила његовом доношењу. Аустрија и Русија су такође биле против. Кнез Милош је једва дочекао ово одбијање великих сила, па је Устав укинут већ 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења.
Издат у форми турских фермана, Србији је 1838. наметнут такозвани Турски устав. Кнежевина и Краљевина Србија имале су потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
Дан државности Србије славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, после чега је укинут.
После Другог светског рата, од 1945. године, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт.
Актуелни Устав Републике Србије усвојен је 30. октобра 2006. године.
Празник Дана државности одређен је одлуком Скупштине Србије 2001. године, а од 2002. тај дан се празнује 15. и 16. фебруара.
Данас и Српска православна црква слави Сретење Господње (2. фебруара по црквеном, јулијанском, а 15. фебруара по грегоријанском календару), као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Поводом Дана државности Србије, у Београду ће, на Тргу Николе Пашића посетиоци имати прилику да виде поставку „Србија 1914" и њену тематску екстензију, изложбу „Женско лице Великог рата", подсећају из Историјског музеја Србије.
Сретење, Дан државности Србије, ове године ће се празновати три дана, с обзиром на то да 15. фебруар пада у недељу, па ће нерадни дани бити понедељак и уторак.