Председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај упозорио је Владу Косова да ако настави да „игра у тајности" може лако да се деси да се народ окрене против њих.
„Не заборавите, пролеће се приближава, а ви ћете морати да се суочите са народом", поручио је Харадинај властима у Приштини најваљујући масовне протесте.
Да ли је у питању само оштра политичка реторика једног од бивших вођа ОВК, или се иза његових речи крије озбиљна порука и коме је она упућена?
Двострука претња
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже за Спутњик да би требало сачекати „то пролеће", па тек онда видети шта се крије иза Хардинајевих речи.
„Ако дође до портеста, мораћемо да испратимо неколико аспеката — шта су захтеви, ко стоји иза њих… Харадинај свакако има потенцијал за изазивање протеста уз подршку 'Самоопредељења', а на руку му иде и социјално-економско незадовољство народа. Све то може да буде усмерено на прекомпоновање власти у Приштини, јер треба се присетити да је била договорена комбинација да Хардинај буде премијер, а 'Самоопредељење' део власти, али и на Београд. Могуће масовније окупљање Албанаца на Косову могло би се искористити као притисак на међународне факторе, а самим тим и на Србију. Очекује се формирање Суда за ОВК и не бих се изненадио ако би се тим протестима покушало његово маргинализовање. Потенцијално 'косовско пролеће', кажем, ако до њега дође, може да се употреби и против формирања Заједнице српских општина и питања имовине, јер Приштина не жели разговоре о ова два питања са Србима. Не бих се изнендио ни да, уколико се Албанци покрену, међународна заједница покуша да притисцима од Србије затражи да Косово постане члан Уједињених нација, или бар ублажи своје ставове поводом захтева Албанаца. Дакле, све је у игри, али ипак подсећам да се на Косову не ради ништа без 'зеленог светла' споља", објашњава Дрецун.
Могућа ескалација
Он додаје да су овакве претње дестабилизацијом уобичајено средство Албанаца, које им је, како каже, нажалост, до сада доносило добре резултате.
„Наравно, на Косову не може ништа да се догоди ако то не одобре међународни спонзори", наглашава Дрецун.
Петар Милетић, бивши потпредседник Скупштине Косова, не жели, како каже, да прејудицира ствари, али напомиње да је искуство показало да је сваки протест на Косову потенцијлно опасан.
„Нема сумње да сваки протест може да ескалира у нешто више, али питање је шта је Хардинајева намера. Мени се чини да се иза свега крије, пре свега, његова жеља да преузме лидерство у опозиционом блоку које сада има 'Самопредељење'", оцењује Милетић.
Политички аналитичар са Косова Бехљуљ Бећај напомиње да, ако се врате избеглице које су протеклих месеци напустиле Косово, може да се створи критична маса на потенцијалним протестима, јер ће се вратити не само празних џепова, већ и без наде.
„Као такви, имаће потребу да се нешто на Косову промени. У том случају, због економске ситуације, они могу да буду 'употребљени' за масовне протесте и то не само од стране опозиције него и Владе. Не мислим да је циљ да се сукобе опозиција и власт, али Харадинај не прича напамет, већ има неку основу. Да ли ће се протести интезивирати и колико, зависиће од других фактора", оцењује Бећај.
