На косовску независност до сада је протошено 100 милијарди долара. Овај податак за Спутњик износи политички аналитичар и председник Фонда за етничке односе Душан Јањић, уз напомену да пројекат независно Косово још није готов.
„Независно Косово је прескуп пројекат, који још није завршен и из ове перспективе не може се рећи да ли ће он бити окончан као једна или као друга косовска држава. Или као пројекат у некој широј комбинацији балканске шесторке. Дакле, неизвестан је успех тог пројекта али не и чињеница да он кошта", каже Јањић.
Он подсећа да је чињеница да је Косово до независности дошло преко рата, односно преко распада Југославије и бомбардовања НАТО-а, као завршне фазе.
„Тај, како га зову, 'Европски рат за Косово' према подацима Би-Би-Сија из 1999. године је коштао око 30 милијарди фунти Европу, што је негде око 60 милијарди долара. Саму Америку — оно што су признате војне жртве, затим оборени авиони, Апачи хеликоптери, да не говоримо о гориву, коштало је око 1,4 милијарде долара. Људске жртве тај трошак повећавају. Ако кажемо да су оне најмање на страни НАТО-а: два убијена америчка пилота и још десетак других војника; на страни Србије бројка убијених војника се креће између 700 до 1.500 војника и 500 полицајаца из Србије. На Косову имамо 13.421 жртву, од чега је 10.533 Албанца, 2.238 Срба и 126 Рома, стотину Бошњака и других. На то се надовезују избеглице са Косова. Србија 'књижи' око 220.000 избеглица, док УНХЦР наводи бројку од 90.000. Са Косова је привремено било избегло око 500.000 људи, од чега се две трећине вратило, углавном Албанаца", наводи Јањић.
Говорећи о војним трошкови Србије, он наводи да је уништено 50 авиона, од којих су шест мигова, 93 тенка и неколико стотина комада артиљеријског оружја, укључујући и камионе, што је према његовим речима, изражено у парама губитак од једне милијарде долара.
„После успостављања НАТО контроле на Косову долази до огромног улагања међунардне заједнице. Године 2000. инвестирано је 2,1 милијарда долару, да би та инвестиција до 2010. достигла цифру од 40,7 милијарди долара, било да су паре стизале из Европе или Америке. У међувремену, косовско друштво је претрпело трошкове а један од њих је и пад просечног дохотка по глави становника, који је 1988. године износио 1.850 долара, а 2010. године он 'спао' на испод два долара, прецизније — 1,88 долара, а та се година на Косову оцењује као успешна. То је огроман пад. Да не говоримо да је Србија што кроз изгзбљену добит, што кроз имовину само на рат на Косву изгубила 20 милијарди долара, што је трећина новца који је изгубљен кроз све ратове кроз које је прошла. При том, на страну оно што се тренутно рачуна; шта ће бити са српским инвестицијам на Косову? Србија је индиректно, преко општина или сама, као Република изгубила на Косову око 10 милијарди долара. Ако говоримо о уложеном преко Фонда за развој неразвијених подручја у питању је и више — чак 40 милијарди долара", наводи Јањић.
Он додаје да је ту правна ситуација таква да та имовина припада Косову јер је то било правило Фонда, односно да новац припада заједници у коју се инветсира.
„Треба напоменути да је то новац који је уложен, а заправо његова реална вредност је вишеструко смањена или је потпуно нестала, јер су многа предузећа или уништена у рату или тако приватизована да више не функционишу. На то треба да се дода приватна имовина Срба, то је она која се води или као узурпирана или као имовина под споровима. Најпознатији спор је спор око цркве у Приштини, где је заправо, тај део земљишта цркви додељен као рефундација за национализацију, али то је рефундација урађена деведесетих, у доба Слободана Милошевића коју косовске власти не признају. Све у свему може се рећи да је Косово, када се све сабере укључујући и Међународну заједницу и Србију и саме људе са Косова коштало више од 100 милијарди долара. Не постоји економија која може један такав дуг, или боље речи трошак, да санира у наредних 50 до 100 година", тврди наш саговорник.
Јањић тврди да би заговорници хуманитарне интервенције рекли да је пројекат незвисног Косова био исплатив.
„По њима да није било 'хуманитарног бомбардовања' рат би се наставио и било би већих губитака пре свега на страни Србије. Да су оволике милијарде уложене у инфраструктуру Србије или Косова, ми бисмо данас имали стандард који има западна Немачка. То је чињеиница која треба да се узме у обзир и сви који крећу у овакву врсту похода треба да схвате да је Косовао и по српским и по албанским националистима најскупља реч, али да је то сувише скупа реч да би се финансијски и економски одржала. Ако би сада неко рекао Србији — ево вам Косово назад, то би била неправедна осуда Србије на 200 година рада за Косово. Јер, исплатити све те трошкове и управљати са два милиона Албанаца који су већ поверовали да имају своју државу. Србија нема те милијарде, чак и када би се променила међународна клима", уверен је Јањић.
Јањић напомиње да га забрињава чињеница да још нико у међународној заједници није спреман, чак ни оне владе које себе сматрају демократксим, као што је Велика Британија, да дају тачне податке о трошковима рата на Косову.
„Врло важан пример за слободу говора је чињеница када је новинар Би-Би-Сија покушао да у емисији израчуна трошкове рата он је практично нестао, а сви подаци које је изнео су демантовани. Чак и кроз суђење Тонију Блеру, који је приказао само трошкове за гориво у том рату, успешно је избегнуто да се открије колико је само Велику Британију коштао рат на Косову, односно ваздушни рат против Србије", закључује Јањић.
