Он је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је таква одлука била „тешка” и да је донета из „више разлога”.
„Нисмо добили гаранције да ће се очувати наш обртни капитал или да неће бити потрошене све сировине након чега би фабрика била напуштена”, казао је председник Владе Србије.
Како је навео, Влада Србије је тражила начин да прихвати понуду „Есмарка”.
„Све смо дали од себе да сами себе уверимо да смо осигурали обртни капитал Србије и бољу будућност за раднике Железаре. У овом тренутуку то нисмо успели али се надам да ћемо за месец дана имати боље вести”, казао је премијер.
Упитан како ће ова одлука утицати на споразум Србије са ММФ-ом, Вучић је казао да Влада Србије поштује своје обавезе према тој организацији.
„Њима је лакше после овога. Поштујемо све своје финансијске обавезе, са ММФ-ом је све у реду и под контролом али то не значи да смо решили проблем Железаре”, казао је Вучић.
Он је најавио да „више неће бити цурења новца” у Железари.
„Што смо помагали до сада, помагали смо. Железара има 170 милиона долара у сировинама, у обртном капиталу, мислим да толико није имала од како је основана пре 102 године”, рекао је Вучић.
Како је казао, Влада Србија планира да повећа производњу Железаре на милион тона челика у почетку, да би након паљења друге пећи крајем године, прозводња била додатно увећана на 1,5 или 1,6 милиона тона челика.
Премијер је подсетио да се највећи део обавеза Железаре, око 90 одсто, односи на државу а да ће један од кључних услова у јавном позиву за избор новог менаџмента те фирме бити захтев да ниједан радник Железаре не изгуби посао „одлуком државе”.
„У понедељак идемо на јавни позив за потписивање менаџерског уговора јер никад нисмо умели да зарађујемо паре, нико никада у Србији то није знао. Очекујем да крајем марта Железара почне да ради повећаним капацитетом и да до краја године почне да ради и друга пећ”, казао је Вучић.
У позиву ће, како је навео, услов бити да се одржи број запослених.
Он је додао да очекује подршку европског комесара за проширење Јоханеса Хана за нове уговоре и договоре за Железару.
Представник приватизационог саветника, компаније КПМГ, Борис Милошевић казао је да „није пронађено економско оправдање” за предлог о закључењу уговора са америчким „Есмарком”.
„Прошле године је Железара имала губитке од око 120 милиона евра, а у јануару ове године око 7 милиона. Били смо конструктивни током преговора и у другим околностима можда би наша одлука била другачија. Донета одлука се чини мање ризичном и она не значи заустављање приватизације која мора да се догоди, то је само прелазни пут до коначног решења”, рекао је Милошевић.
Синдикалци смедеревске Железаре подржали одлуку Владе
Челници више репрезентативних синдиката смедеревске Железаре подржали су данас одлуку Владе Србије да одбије понуду америчког „Есмарка“ за приватизацију тог српског предузећа.
„Није било озбиљних гаранција да би Есмарк дугорочно задржао Железару, а запосленима није био гарантован посао. Премијер је рекао да треба поставити нови менаџмент и ући у нови аранжман да би се прича завршила као што је замишљено у старту, а то је приватизација компаније“, рекао је агенцији Бета председник Самосталног и независног синдиката Саша Чолић.
Он је додао да сада у Железари ради 5.000 људи и да долази до природног одлива одласком у пензију, а да се примају нови кадрови.
Према речима представника Самосталног синдиката Миланчета Виријевића, Железара у Смедереву има будућност.
„Потребно је само више дисциплине и више водити рачуна о уштедама. Ми имамо стручне и образоване људе, имамо и залихе руде које смо смишљено и далековидо куповали када је њена цена пала, а имамо и способне људе попут Владана Михајловића, који се вратио из Америке“ рекао је Виријевић агенцији Бета.
Он је додао да је смедеревска Железара један од водећих произвођача широког лима у свету.
„Ми, са нашом производњом од два милиона тона учествујемо 0,7 одсто у укупној производњи челика у Европи. Имамо доста домаћих паметних људи који могу да одраде многе ствари“, додао је Виријевић.
Влада цео дан вагала нову „Есмаркову" понуду за Железару
Нова понуда "Есмарка" стигла је у Владу јутрос у четири сата, након чега је заказана седница у Немањиној осам, на којој је донета коначна одлука о претходној „Есмарковој" понуди. Данас истакао рок који је ММФ дао Влади да заврши преговоре о Железари.
Понуду „Есмарка" пре Владе Србије требало је да размотри приватизациони саветник, консултантска кућа КПМГ и владина Комисија за стратешко партнерство. Главна препрека у преговорима српских власти и „Есмарка" су гаранције које Влада тражи — да неће бити отпуштања радника.
Јелица Путниковић, уредница „Балкан магазина", за Спутњик тврди да је ово одуговлачење само знак да нешто у тим преговорима не иде како је било планирано.
„На крају испада да 'Есмарк' заправо и није спасилац за Железару Смедерево. Треба видети хоће ли Влада Србије остати доследна. Сматрам да би неко ко купи Железару, у овом случају амерички 'Есмарк', морао то заиста и да плати, да држава не мора да даје гаранције на тих 200 милиона евра који се помињу да би они могли да набаве сировину. Јер ако ће држава то морати да ради, онда нам 'Есмарк' и не треба", каже Путниковићева.
Железара запошљава око 5.000 људи, тренутно производи око 350.000 тона челика, а њени производни капацитети су око 2,2 милиона тона. Дуг Железаре банкама је 260 милиона евра, добављачима дугује још 12 милиона евра, а та компанија месечно државу кошта 10 милиона евра.
Јелица Путниковић каже да се треба запитати има ли смисла оживљавати Железару када у Србији нема производње руде која би се ту претапала.
„Мислим да математика показује да Железара тешко да може да буде профитабилна. За грађане Србије много је боље да се нађе неко решење за тих 5.000 запослених који сада раде у Железари, па у крајњем случају да се њима помогне да раде нешто друго, или да се можда отвори нека друга производња која би била рентабилнија, а да се једноставно на Железару стави тачка", објашњава она.
Без обзира на то какав буде исход преговора са „Есмарком", Железара ће наставити да ради, поручио је раније премијер Вучић.
Његов план Б је ангажовање менаџмента који би чиниле особе које добро познају ту област — да набављају сировину и продају челик. А све би то било под пуном контролом државе.
