„Проценат патолошких зависника креће се од 0,5 до један одсто популације неке земље. После првог националног истраживања од 2014. године, када је препознат растући проблем зависности од игара на срећу, процењено је да у Србији има од 50.000 до 90.000 зависника", рекао је Илић на стручној конференцији о зависности од игара на срећу.
Он је изразио забринутост због високог процента младих „играча на срећу", узраста од 18 до 26 година.
„У том узрасту, сваки четврти идентификован је као зависник", навео је Илић.
На првој стручној конференцији коју је организовао Институт „Батут", са идејом да из ње проистекне национални програм превенције зависности од игара на срећу које подразумевају лутрију, спортско клађење и слот-машине, учествовали су и представници Чешке, Немачке, Пољске и Комитета за одговорно приређивање игара на срећу ЕУРОМАТ.
Наводећи да Немачка од коцке годишње заради 2,846 милијарди евра, захваљујући законским решењима, директор Института „Батут" изразио је наду да ће представници министарстава здравља, финансија и просвете донети слична решења за Србију.
„Нама је значајно да се део тог новца усмери на превенцију", поручио је Илић.
Конференцији су присуствовали и представници Института за ментално здравље, Специјалне болнице за болести зависности, представници завода за јавно здравље из целе Србије, али и удружења организатора игара на срећу који су у законској обавези да едукују запослене у препознавању зависника, изјавио је Илић за Бету.