Свет и даље потресају вести о бруталним казненим мерама следбеника Исламске државе. Џихадисти су, како преносе арапски медији, у ирачком граду Мосулу јавно ишибали петорицу мушкараца због коришћења мобилних телефона, а трима женама су због истог „злочина“ одсекли руке.
Употреба мобилних телефона забрањена је због бојазни џихадиста да би локално становништво могло да ода њихове положаје у Мосулу, и да тако усмери америчке авионе који већ седмицама бомбардују тај град.
Током протеклих неколико недеља, у масовним гробницама у Ираку пронађено је, како је саопштио Алкахим, више тела с прецизним хируршким резовима, којима недостају бубрези или други органи. Он је додао да су џихадисти у Мосулу погубили десетак лекара који су одбили да учествују у крађи органа.
Из Мосула већ дуже време стижу и вести да припадници Исламске државе приморавају заробљенике и локално становништво да донирају крв рањеним борцима. Ирачки амбасадор у Уједињеним нацијама оптужио је Исламску државу за геноцид, с обзиром на то да су жртве њихових напада одређене етничке групе.
Непријатељство према Богу
Муфтија Мухамед Јусуфспахић у разговору за Спутњик осудио је понашање следбеника Исламске државе, наглашавајући да оно нема никакве везе с учењем Курана.
„Исламска држава нема никакве везе с речју Бога драгога, а реч Божја је Куран. У Курану они не могу да нађу за овакво понашање никакво своје утемељење. То је деџалска држава, односно антихристовска држава. Спаљивање људи, убијање људи, недужних и дужних, масакрирање људи – то је непријатељско према Богу и ово је антихристовски, деџал-месијски задатак, чији је једини циљ да нам огади Бога, да се у срцу мене муслимана огади Алах, а ја то нећу дати.“
Муфтија напомиње да изузетно важну улогу у борби против свих видова бруталности имају медији и указује на шири, глобални контекст у којем делује Исламска држава.
Радикални исламизам у спрези с ратничким искуством
Исламској држави пошло је за руком, како објашњава председник Академије за геополитичке проблеме и доктор војних наука Константин Сивков из Москве, да синтетише снажан потенцијал радикалног исламизма с огромним искуством ирачких војника, који су се својевремено успешно супротставили америчкој војној машинерији.
„Управо ова запаљива смеса довела је до успеха. Својим дивљим поступцима Исламска држава има за циљ да застраши. Уз то демонстрира својеврсни повратак древним изворима, негде у 6. век пре наше ере, када су такви поступци били нормални.”
„Идеје формирања великог исламског калифата још средином деведесетих разматране су у Русији као једна од највећих опасности по сопствену безбедност. Довољно је рећи да су ове идеје одиграле важну улогу у чеченским ратовима. Сада Исламска држава иде у суштини путем формирања калифата у одређеним правцима – то је северна Африка, Блиски исток, централна Азија.”
Сивков упозорава и да, имајући у виду да иза овог покрета стоје велика средства катарског емирата, његово ширење тече прилично успешно.