Паволопулос, бивши министар унутрашњих послова и професор права, добио је 233 гласа од укупно 300 у парламенту, што је за 120 гласова више од потребног минимума.
Добио је гласове странака владајуће коалиције, левичарске Сиризе и Независних Грка, као и дела посланика доскора владајуће десничарске Нове демократије, чији је Павлопулос некадашњи министар.
Противкандидат за председника Републике, професор Уставног права Никос Аливизатос, кога је кандидовала мала, недавно основана странка То Потами, добио је 30 гласова.
Преостала 32 посланика су била уздржана, а пет је било одсутно.
Избором Павлопулоса завршава се изборни процес започет у децембру када парламент у три наврата није успео да изабере шефа државе, због чега је, у складу с прописима земље, распуштена скупштина и расписани превремени парламентарни избори на којима је победила левичарска Сириза на челу са садашњим премијеромм Алексисом Ципрасом.
Избор човека из десног центра за председника Грчке, кога је предложио премијер радикалне левице Алексис Ципрас, поштује двадесетогодишњу традицију којом се гарантује национално јединство.
Избор Павлопулоса сматра се, ипак, изненађењем, пошто се очекивало да европски комесар Димитрис Аврамопулос буде кандидат Владе за ту углавном церемонијалну функцију, наводи агенција АП.
Павлопулос ће наследити осамдесетпетогодишњег Каролоса Папуљаса чији петогодишњи мандат истиче у марту.
Од 1974. када је Грчка постала република, Скупштина је изабрала шест председника који имају петогодишњи мандат и симболична овлашћења.
Павлопулос је био министар унутрашњих послова, јавне управе и децентрализације од 2004. до 2009. године. Био је и правни саветник грчког председника Константиноса Караманлиса до 1995. године.
