„Француска ће све учинити да Грчка остане у Европској унији и у еврозони“, каже француски премијер Мануел Валс, оцењујући да постоје знаци који указују на то да је скоро постизање решења са Грчком могуће.
Валс је посредно одговорио бившем француском председнику који сматра да Грчка мора да изађе из еврозоне јер јој високи курс евра не омогућава да спроведе реформе.
За Валерија Жискар Д'Естена, улазак Грчке у еврозону 2001. године била је грешка. У листу „Еко“, који се бави економским анализама, објаснио је да су Немци били против, али су прихватили зато што су Французи инсистирали на томе. Бивши председник мисли на свог великог политичког противника, Жака Ширака.
Одустајање Атине од евра за Д'Естена не би значило пораз Европске уније, јер би се Грчка само прикључила Великој Британији, Шведској и Чешкој Републици које нису у еврозони.
Француски коментатори примећују да снажан евро спутава економски слабије земље еврозоне у периоду кризе, али сматрају мање вероватним да ће Грчка да напусти евро.
Раширено је уверење да ће се преговори владе Алексиса Ципраса и 19 земаља Еврогрупе завршити неодређеним компромисом како би обе стране добиле на времену.
Излазак Грчке из еврозоне скупо би коштао две кључне земље ЕУ, и то Немачку више него Француску, показују истраживања. Губитак би износио чак 79 милијарди евра за Немачку и 59 милијарди за Француску.
У Паризу оцењују да Брисел и Берлин нису на истој равни када је у питању нови грчки предлог о равнотежи буџета који искључује доктрину штедње.
